Одржана ликовна изложба Триптих искона у Текелијануму

У петак, 15. априла, у Текелијануму, отворена је ликовна изложба под називом „Триптих искона“ Радојке Самарџије, сликарке и ликовног педагога из Београда. Изложена су њена дела инспирисана иконама, старим рукописима, хришћанском симболиком, византијским мотивима, урађена у сасвим новом, модерном духу...

Изложбу је отворио, проф. Милан Ђурић, директор Културног и документационог центра, а о икони и значају иконописања говорио је отац Зоран Остојић, свештеник храма Светог Ђорђа. Из различитих углова представили су сликарку и њено дело присутним посетиоцима, међу којим је била и директорка Гимназије др Јованка Ластић, директорка дома Јулијана Которчевић, ученици и професори Српске гимназије „Никола Тесла.“ Приликом обраћања присутним, проф. Милан Ђурић је рекао: „Налазимо се на месту које је важна тачка за све Србе у Мађарској и ван ње, за матицу Србију и за гимназијалце, питомце Текелијанума. Кроз компоновање мотива прошлости и садашњoсти на сликама Радојке Самарџије преплићу се поруке и ставови о животу. Ћирилометодска културна баштина представља темељ словенске писмености, али и целокупне културе. Богате традиције које се заснивају на мисији Ћирила и Методија, рефлектују се на различите начине готово у свим сегментима културе словенских народа.“

Отац Зоран је, између осталог, рекао: „На овим изложеним сликама су најчешће хришћански симболи риба и круг, универзални симболи у православљу. Риба је путоказ из времена тајног проповедања хришћанске вере. Нацртана од две једноставне криве линије носи у себи дубоку симболику. Била је тајни знак распознавања хришћана у време њиховог прогона. Грчка реч ἰχθύς у себи крије почетна слова израза: Исус Христ, Божји Син, Спаситељ. Иконостас је отворено јеванђеље, а на фрескама наших манастира представљена су житија светаца. Свака боја има своје значење на византијским, канонским иконама. Овај тип ликовних записа је модерна представа икона и средњовековних рукописа. „ Затим је отац Зоран говорио о златној боји на иконама и ореолима светаца. Рекао је да је то непромењива боја, да симболично и метафорично представља истину јер се злато и истина не мењају као и вера православна.“

Наша сликарка се присутнима захвалила следећим речима: Поштовани господине Ђурићу, поштовани оче Зоране, поштовани професори, драги ученици, Велика је част и задовољство што сам вечерас са вама у Текелијануму, овом историјском и културном здању, где су се својевремено школовали и живели: Никола Тесла, Лаза Костић, Коста Руварац, Ј.Јовановић Змај, Стеван Поповић и многе дуге значајне личности српске науке и културе. Искрено се захваљујем школи и ђачком дому „Никола Тесла,“ на позиву да реализујем ову изложбу и пројекат „Рађање слика“ који ће ме зближити са вашим ученицима којима је блиска уметност.

Идеја да заједно радимо икону Ћирила и Методија и да заједно исписујемо текст тропара је изузетна, тим пре што је то ваш вредан прилог Слави „Ђирила и Методија.“ Уједно, ово је наш заједнички допринс јубилеју 1 150 године од почетка мисије Ћирила и Методија који су створили прво словенско писмо, глагољицу, и чији ученици, Климент и Наум сачинише друго писмо којим и данас пишемо, ћирилицу.

Хвала нашој цркви што ми је омогућила овај леп простор за изложбу и ученицима који су сами постављали штафелаје, припремили избор духовне музике, што снимају овај догађај у намери да направе ауторски филм као трајно памћење о овом догађају. Моја данашња изложба је представљање само једног малог сегмента оног чиме се бавим. Наше иконе и рукописи који ме инспиришу за уметнички рад шаљу красне поруке због којих нарочито уживам да сликам јер верујем да ће допрети до сваког човека отвореног срца. Слава Богу на данашњем дану.

Реализација пројекта „Рађање слика“

Посебна занимљивост ове изложбе је што је за ученике имала и радни и поучни карактер. Наиме, група ученика Српске гимназије је са сликарком два дана радила две слике великог формата, икону Св. Ђирила и Методија у орнаментици фрескног сликарства и калиграфски исписан тропар Св. Ђирилу и Методију у медаљону који је украшен црквеном орнаментиком. Осим тога, целокупан догађај, од прве до последње фазе, ученици су снимали у намери да сачине ауторски филм. Ово је њихов оригиналан допринос Слави дома, Св. Ћирило и Методије (24. маја).

Ко је Радојка Самарџија?

Радојка Самарџија је рођена 1960. године. Живи и ради у Београду као ликовни педагог у Предшколској установи „Дечији дани.“ Радојка Самарџија има препознатљив ликовни израз. Надахнута стваралаштвом средњевековних мајстора и старим рукописима, она на оригиналан начин представља хришћанску симболику, житија светаца и призоре из Светих књига. Полази од канонске, византијске иконе, а затим се поиграва бојама, линијама и формом, трага за занимљивим детаљима дајући лични печат свакој својој слици. На тај начин сажета хришћанска симболика и византијска естетика, добија нов, модеран израз. На њеним сликама је занимљива прожетост слова и слике. Најчешћи мотиви су призори из живота светаца, затим византијски рукописи и украси: заставице, иницијали, орнаментика и пластика средњевековних манастира. До сада је имала више самосталних и групних изложби у Београду, Крагујевцу, Мајданпеку, Горњем Милановцу, Трстенику, Ужицу, Пироту, Врању, Рашкој, Зрењанину, Бањалуци, Петровцу на мору,Торонту, Чикагу, Женеви, Берну, Паризу, Будимпешти. Учествовала је на бројним ликовним колонијама међународног карактера. Члан је удружења УЛУПУДСА.

Тропар Ћирилу и Методију:

Апостолима једнаки животом, учитељи словенских земаља, богомудри Кирило и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у православљу и једномисли, да подари свету мир, и душама нашим велику милост.