Свечано обележен јубилеј 260 година основне школе у Ловри

Српска школа услов опстанка наше заједнице у Мађарској

Свечано је обележено 260 година рада народне српске школе у Ловри, 25. новембра. Манифестација је почела трибином у згради садашње основне школе а наставила се културно уметничким програмом у згради Културног центра.

Прославу је отворио пригодним говором Љубомир Алексов, представник Срба у мађарском парламенту. Он је изразио посебно задовољство што српска заједница вековима успешно одолева асимилацији, захваљујући пре свега српској цркви и школи. Рекао је да сама чињеница да Срби на овим просторима обележавају вишевековне јубилеје српских институција, говори довољно о народу који је сачувао свој језик и етнички идентитет и да се осећа поносним што је део тог народа.

У оквиру трибине посвећене јубилеју, прво излагање „Слика Ловре у етнолошком истраживању“ одржала је др Младена Прелић која је аутор монографије „Срби у селу Ловри у Мађарској током XX века.

Други предавач била је проф. Бојана Симић, аутор уџбеника за народопис који се користи у српском школама у Мађарској. Она је говорила о српском школству у прошлости. Истакла је значај првих вероисповедних школа, добротвора и задужбинара.

Затим је говорио Милан Дујмов о Вероисповедној школи у Ловри. Подсетио је да писани подаци о ловранској српској школи датирају из 1756. године. Пошто још није постојала школска зграда, настава се одвијала у обичној сеоској кући. Прва школска зграда је подигнута 1805. године, а 1850 је заједно са храмом и парохијским домом изгорела до темеља. Ново школско здање је саграђено 1865. године.

Уз краће биографије говорио је о првим учитељима, најпре о магистеру Јосифу из 1785, затим све до учитељице Зорке Радашин, преставивши укупно 28 учитеља.

Мара Ластић, професор руског језика и историје у пензији присетила се своје прве учитељице, Александре Перишић. Али је пре свега истакла леп осећај када дође у село што повезује са далеким прецима који су вероватно то исто осетили па се ту и задржали.

Рекла је: „Овде је лепа природа и питома природа која обожава човека. Тако су се некада наши, осетивши то, овде и задржали. Рекли су: „ Овде би било добро градити свој храм, куће и обрађивати њиве.“

Директорка Српске гимназије „Никола Тесла,“ др Јованка Ластић, је имала излагање на тему „Тренутна ситуација и перспектива јавног образовања српске заједнице у Мађарској.“

Посебно је истакла да морамо учинити велике напоре да обезбедимо пре свега квалитетно образовање на српском језику и да се смање разлике унутар образовног система.

Искористили смо прилику да поразговарамо и са Верицом Пејић-Сутор, председницом Самоуправе Срба у Мађарској која је, искрено одушевљена приказаним програмом, рекла: „ Овде се осећам као код куће. Врло сам срећна и поносна. Можемо се дичити свим овим што смо данас чули и видели. То је врло далековидо и племенито што су се наши преци залагали да се подижу школе, просвећује народ и чува језик.“

У оквиру пратећег програма ове значајне манифестације отворена је у Културном центру и изложба старих фотографија ловранске школе, првих буквара и сачуваних уџбеника. Присутне је поздравио млади градоначелник Ловре, Ђуро Богран који је пожелео да се сви осећају пријатно и да уживају у програму који је спремила њихова школа.

Најстарију учитељицу у Ловри, Зорку Радашин поздравила је Јулијана Мијатовић Которчевић бивша ученица ловранске школе са речима захвалности за изузетан педагошки рад и свесрдно залагање у школовању бројних генерација.

Љубомир Алексов, који је такође бивши ђак ловранске школе, посебно је поздравио најстаријег ученика, Војислава Ластића. Најстаријој учитељици и најстаријем ученику су уручене пригодне захвалнице. Осим њих, захвалнице за успешан рад на пољу образовања и васпитавања, добиле су и учитељице Софија Иванов и Јелена Вукајловић које су са својим колегиницама Милицом Алексов, Милевом Алексов-Лајтер и Дијаном Алексов- Кашанин, за ову прилику приредиле богат културни програм. У наставку програма, наступио је хор Српске гимназије. Гости из Културно уметничког друштва „Јелече“ из Београда одиграли су неколико грађанских српских игара и извели су сплет народних кола. Публика, која је испунила салу до последњег места, заиста је уживала у програму. Покровитељ манифестације је Министарство за хумане ресурсе, а организатори: Српска школа у Будимпешти и Српски педагошки и методолошки центар.