Хајде свете, буди дете
- Славица Зељковић
- Mar 19, 2018
- 1 min read
Стижу јутрос слике из дворишта ловранске школе. Шаље их учитељица Софија Иванов. Прекрасан призор зимске чаролије. Дечаци и девојчице одевени у топле јакне уживају на паузи између часова играјући се на снегу. Прште грудве на све стране, испод шарених капа вире срећне очи. Све као са разгледнице и из Змајеве „Зимске песме“:
А шта може зима мени,
Шта ми може, шта ми сме?!
Нек ми носић поцрвени,
Ето то је, то је све!
Обема рукама грабе снег и расипају га као шећерни прах по лицу, ушима, врату. Од жеље да га додирну и осете, неки су и рукавице скинули. Ужелела се деца снега кога ове благе зиме скоро да није било.
