nikola-teslahu
Посета Бриселу
Био је септембар. Пролазила сам добро познатим ходницима школе. На улазу у школу, био је окачен плави постер. Управо на том постеру био је објављен литерарни конкурс на тему: „Улога младих у европској интеграцији Мађарске и Србије.“ Тема ме је навела на размишљање и пробудила у мени такмичарски дух.
Био је април. На позив професора историје Нађ Алена отишла сам до директорке. Тамо сам дочекана са речима: „ Стефане, Љиљана, Ларо идете у Брисел! Ваши радови су награђени.“
Да ли сте пробали праву белгијску чоколаду? Да ли сте завирили у уске уличице, шетали по калдрми и осетили мирис свежих кроасана и вафела? Да ли сте некада посетили Брисел? Брисел је главни град Белгије такође и незванично главни град Европске Уније.
Ми смо га посетили! Неизмерно смо захвални школи што нам је пружила овако лепо животно искуство и путовање вредно препричавања. У среду 02.05. кренули смо на пут са професором Нађ Аленом и директорком Ластић Јованком. Слетели смо у Брисел у јутарњим часовима и нисмо губили време. Од тренутка када смо крочили у град нисмо стајали завирили смо у сваки кутак. Посетили смо пуно знаменитости и видели савршенство архитектуре. На величанственом тргу Гранд Плејс смо се сликали и забележели атмосферу и тренутке среће. То вече смо уз белгијске специјалитете размењивали утиске. Следећег јутра, дан смо започели у „Мисији Републике Србије за улазак у Европску Унију“ после пријатног разговора даље смо се упутили у зграду Европског парламента. Наши домаћини, посланик Андор Дели, Абел Пастор и Атила Новак, омогућили су нам обилазак парламента. Кроз разговор са њима научили смо сам принцип
функционисања Европске Уније, тачније Европског парламента, комисије и савета. Вече смо провели у ресторану који нам је пружио локалну атмосферу и најлепши поглед у центру. Поглед на Градску кућу високу 96 метара и на чијем се врху налази архангел Михило. Последњег дана посетили смо симбол града „АТОМИЈУМ“ а у подножју те енормне скулптуре обишли смо и парк „Мини Европа.“ Шетајући кроз парк обишли смо све значајније градове у склопу Европске Уније осетили „вајб“ свих градова и на тренутак помислили да путујемо са једне дестинације на другу. Били смо део једног дивног пројекта који је органозовала школа у сарадњи са мађарском делегацијом Европске Уније. Пуни утисака и пуног срца вратили смо се назад на Трг ружа.
Лара Живковић 11/Б
ИЗВЕШТАЈ ИЗ БРИСЕЛА
Свако има преломне тренутке у животу, поготово кад је човек млад и када почиње да упознаје живот и себе. А те важне тренутке треба препознати и искористити. Конкурс који је био објављен у нашој школи је био један од тих тренутака који смо Стефан, Лара и ја препознали, и на нашу велику срећу, ми смо били ти који смо освојили награду наши литерални радови и идеје су нас одвеле у Брисел.
Наш професор историје Ален Нађ нам је предложио и упутио на пројекат и тиме нам омогућио непроценљиво искуство. Тема овог конкурса је била ,,Улога младих у европској будућности Мађарске и Србије” и као таква није била нимало једноставна за писање. Ми смо захваљујући нашим пројектима били у Бриселу по први пут, имали прилике да будемо у Европском палменту као и да наше домаћине - посланике питамо за савете и њихова мишљења. Упознали смо и видели младе људе који тамо живе и раде. За шта раде? Да се превазиђу проблеми и неспоразуми. Да боље разумемо једни друге и да помажемо једни другима. Јер ако је мом комшији или пријатељу лоше не може ни мени да буде добро, а ако је мени добро потрудћу се да и њему буде исто тако. Повезивање у економије је одлично али мора бити и повезивања културног и разумевања. Јер без тога Европа ће остати ,,мини” и неће порасти да буде велика. А да би била велика мора имати душу. А душу јој даје управо култура и међусобно разумевање и сарадња. Овај пут у само срце и средиште Европе помогло нам је да кроз ,,Мини Европу” видимо да је свако нешто донео, приказао и оставио тамо; да буде део нечег великог и лепо замишљеног. На нама младима је да то спроведемо у дело и сачувамо као вредности различитих а опет тако сличних култура и народа. Као што то ми имамо у Војводини.То смо видели и осетили на овом путу,и то је драгоцено искуство које даје самопоуздање да се иде напред и да се још више усавршавамо. Наша школа ,,Никола Тесла” и директорка др Јованка Ластић нам пружа много могућности које ми нажалост мало искоришћавамо.
Било би добро да има још пројеката и сарaдњи са разним државама и институцијама. Сваки труд се исплати, само треба да будемо упорни. Свако искуство нас учи, и на нама младима је да се трудимо и да наша мишљења и наше ставове спроведемо у дело, то смо овим одлазком у Брисел као и овим пројектом видели и доживели на овом путу. Ово је незаборавно путовање које ћемо памтити и коме ћемо се у сећањима ,а можда и неком другом приликом, враћати.
Љиљана Ковјанић
БРИСЕЛ
Кажу за Белгију да је земља пива стрипа чоколаде и важних одлука. Ми смо имали ту срећу да то и осетимо. Знамо да се у Бриселу, главном граду Белгије, налази средиште белгијске краљевске породице, Европске Уније и Нато пакта.
Говоре се два језика француски и фломански. Градом шетају пословни људи, лепо обучени и расположени, и туристи из целог света. У преводу са старохоландског Bрисел значи дом у мочвари. Кажу да у години има двеста кишних дана али смо ми имали прелепо време. У граду се виде старе зграде, са златним детаљима, поређане једно до друге у уским уличицама али и нове, модерне зграде. Видели смо и прелепе паркове са нетакнутом природом.
Белгија је позната по пиву још из доба крсташких ратова. Пивница Делиријум је ушла у Гинисову књигу рекорда са преко 2400 врста пива.
Чоколада је постала позната у Бриселу када је један човек отворио апотекарску посластичарницу. Пралине, карамел, чоколаде са ванилом, вафле једни су од најлепших слатких специјалитета у Бриселу.
Дуж Руе де л’Етуве се налази једна од најпознатијих знаменитости Брисела, Манекен Пис, коју обично „опседају“ туристи. Записи о овој фигури сежу у прошлост чак до 1388. године, али готово ништа није познато о пореклу фигуре дечака који пишки и који је познат као „најстарији грађанин Брисела“. Наравно, о Манекену постоји мноштво разних легенди. По једној, статуа представља храбро дете које је побегло из пожара, а по другој, представља сина који није могао да издржи потребу за мокрењем док је био у краљевској поворци. Постојећу статуу направио је Жером Дикеноа Старији и ова статуа је више пута била украдена, али је увек враћена. Ова статуа је позната и по томе шта се током већих догађаја, славља и фестивала у Бриселу „обуче“. Он има и сестру Женек.
После шетње, мора нешто и да се поједе а помфрит „фрицес“ је обавезан уз свако јело.
Белгија је и краљевство стрипа. Белгијски центар стрипа -предивно здање саграђено 1906. године осмислио је Виктор Хорта и оно је дом посвећен историји цртаћа и стрипова у земљи која је свету подарила Штрумпфове и Авантуре Тинтина. Поставке које се стално мењају садрже око 200 оригиналних стрипова које су нацртали белгијски и францусти уметници. Поред тога, у музеју се може видети колекција оригиналних рукописа, скица и врло маштовито реконструисаних стрипова Таличног Тома (његово одело је исте боје као белгијска застава) и Тинтина.
Имали смо добре домаћине, посланик Андор Дели, Абел Пастор и Атила Новак, који су нас увели и провели кроз скоро цео парламент. Такође су нам и објаснили како функционише.
Последњи дан одлучили смо да обиђемо Атомијум и парк Мини Европа. Уз Манекин Пис, Атомијум је најпознатија бриселска атракција, и ова необична структура од челика и алуминијума висока 102 метра коју је за Бриселску светску изложбу 1958. године направио архитекта Андре Ватеркејн, је најнадреалнији призор у граду. Ова грађевина представља молекул гвожђа увећан 165 милијарди пута и посетиоци могу ући у Атомијујм, где се у четири од девет кугли сада одржава презентација која приказује људски живот, Биогенијум.
У парку Мини Европа представљене су све чланице Европске уније, кроз 350 макета најрепрезентативнијих споменика и достигнућа. Архитектура, историја, техника, култура - оно што Европу чини Европом, изложено је у парку а све са циљем да се Европљани, као и посетиоци из света, упознају са вредностима и духом Европе, али и са неким интересантним информацијама. Идеја за овакав пројекат настала је пре 23 године и циљ јој је да представи Европу, каква је била, где је сад и где стреми.
Дивно искуство, непоновљиви доживљај и привилегија да будем као ђак Српске школе у делегацији у Бриселу са мојим другарима, Љиљом и Ларом , професором Аленом Нађ и директорком школе др. Јованком Ластић. У Брисел смо отпутовали, захваљујући конкурсу „Европски дневник“ Оквирна тема конкураса је била „Где прошлост сусреће будућност- 2018. година културног наслеђа.“Када сам дознао да је мој рад на тему „Музика спаја“ , освојио једну од награда, био сам пресрећан. Још увек вртим слике и доживљаје у глави. Били смо у граду Европске уније, престоници стрипа, најлепше чоколаде, прелепе фламанске архитектуре, уских старих уличица... Сатима смо шетали да бисмо што више видели и доживели, а оно што је најлепше од свега, били смо примљени као званична делегација која је представлјена у парламенту.... Све је било на високом нивоу организовано у сарадњи Српске школе и делегације Европске уније.
Стефан Голубовић