Матурска екскурзија

Још пре првих јутарњих зрака 31. августа 2018. ученици дванаестих разреда заједно са својим разредним старешинама кренули су на дугоочекивану матурску екскурзију у Италију. Енергије није мањкало ни у тим раним часовима, па су се ученици весело дружили, певали и размењивали утиске са распуста.

Прва станица била нам је велелепни дворац Мирамаре који је саграђен као поклон за Максимилијана Хабзбургшког и његову жену. Ово здање гледа на Тршћански залив и налази се у близини града по коме је овај залив и добио име. Наравно, након тога добили смо прилику да се прошетамо тим градом на обали Јадрана, који и поред италијанског духа сведочи о животу некадашњих Срба трговаца који су живелу у центру.

У касним вечерњим сатима стигли смо у Римини у коме смо провели сутрашње пре подне. Било је прилике за купање у мору, шетање и фотографисање... Наставили смо путовање свраћањем у најстарију републику на свету потпуно окружену територијом Италије – Сан Марино. Уске брдовите уличице одавале су утисак бајковитог града са мноштвом мајушних продавница и ресторана и љубазних мештана. Поподне смо стигли до најјужније дестинације наше екскурзије – до Рима. Вечни град је већ сутрадан почео да нас одушевљава ... Неки од најважнијих места које смо посетили били су: Шпанске степенице, Фонтана ди Треви, Пантеон, Олтар домовине, Римски форум и наравно, величанствени Колосеум.

Већ наредног дана кренули смо у обилазак Ватикана, најмање независне државе на свету и центра католичанства. Ватикански музеј са Сикстинском капелом био је право културно продуховљење, а Базилика Светог Петра набољи је пример узишености и лепоте. Следећи град који смо посетили био је Сан Ђимињано. Шарм Тоскане потпуно нас је опио својом грациозношћу и мирноћом, ушушканошћу и пријатошћу. Уске уличице су остале скоро нетакнуте које чувају спомен на протекле векове. Иако смо у једном тренутку сви пожелели овде да се задржимо, требали смо да наставмо путовање ка Пизи. Криви торањ нас није оставио равнодушним, а дефинитивна је чињеница да су овде направљене најсмешније и најоригиналније фотографије. Наравно, нисмо пропустили прилику ни да сазнамо да је овај торањ заправо звоник катедрале и да се зове Кампо де Мираколи.

Последњи дан био је опуштајући и провели смо га на плажи приморског града Бибионеа. Бибионе је свако од нас, укључујући и преморене наставнике, искористио на њему одговарајући начин: купајући се, сунчајући се или одмарајући се уз праву италијанску кафу и ручак с плодовима мора.

У Будимпешту смо стигли 5. септембра пуни утисака и са успоменама које ћемо заувек памтити и препричавати. Пар страница је довољно да се опише матурска екскурзија, али и цела књига је премала да у њу стану све емоције које носимо у себи, све ситнице којих ћемо се сећати и сви пријатељи које смо стекли. И зато једно велико хвала свим ученицима 12а, 12б и 12ц, разредним старешинама Алену Нађу, Кристини Бекић и Мирјани Трагор и професорима Бојану Белићу, Драгани Меселџији и Изабели Борзи.