Славица Зељковић
Јесењи излет наших забавиштанаца
„Пужићи“ су спремили зимницу
Сваки мој одлазак у вртић је пријатан. Некако ми се испуни срце лепотом дечијих лица, њиховим смехом и грајом, радујем се и дивној маштовитости са којом они, са својим васпитачима, уређују паное. Колико ту има ведрине и спретности и колико радости када својим ручицама нешто направе па тај рад буде изложен да му се сви диве, а нарочито мама и тата када дођу по њих. Данас затекох мир у ходнику и њиховим собама. Било је време за спавање, једни су спавали а други жмурили глумећи да спавају. Откривало их је тек једно отворено око, којим вирну да виде ко им је дошао у посету. Повод за посету су били нови излети средње, узрасне групе „Пужићи“ и предшколаца „Јежићи“. На полицама испред једне собе стајале су теглице зимнице. Била је спремна туршија и шарена салата, а врата су красила пресовано јесење лишће у разним бојама. Васпитачица, Ивана Шимпрага, нам је поносно испричала како су малишани пре два дана били на Лехел пијаци да виде јесење плодове воћа и поврћа и како су после тога сами сецкали купус, паприку, шаргарепу и карфиол и слагали у теглице које су донели од куће и преливали маринадом од воде, сирћета, соли и шећера. Поклопцима су чврсто затворили тегле. Прва зимница.
„Били су пресрећни док су то радили. Наравно, доста тог поврћа су и погрицкали, све што није могло да стане у теглице. Деца јако воле ручни рад и ми се трудимо да га код њих максимално развијамо. При томе, они увек имају понеку занимљиву идеју, развија се машта али и мануелност. Када смо све завршили, рекла сам им да ће свако своју теглицу да носи кући, али да морају да сачекају три дана да се сједине укуси. Одмах су се сетили како би било лепо да се отвори у недељу када су код куће сви на окупу и када мама спрема лепши ручак: 'Е, то би било добро, да тада мама отвори нашу салату', готово у глас су се сви сложили са предлогом.“
„Јежићи“ у башти „Дечака Павлове улице“
Старија група, предшколци „Јежићи“ су у среду, 17. октобра ишли у ботаничку башту Фивескерт (Füvészkert) у oсмом кварту. Васпитачица, Виолета Станчић, нам је дочарала тај излет: „Претходно смо обрађивали тему јесени и била је то одлична прилика да идемо у природу да скупљамо лишће у парку и разговарамо о разноликој лепоти природе, о томе који лист ком дрвету припада. Причали смо о листопадном и зимзеленом дрвећу, о биљкама и животињама које се спремају за наступајући зиму. Ова ботаничка башта је популарна и по стогодишњим, дивовским стаблима четинара. Деца су била пуна питања. Сви смо уживали у благом јесењем сунцу, у обиљу топлих боја, у језерцима са локвањима и рибицама прекрасне ботаничке баште која је право рајско језеро усред Пеште. Скакутали су баш ко прави јежићи, истраживали природу, грлили дрвеће, мирисали цвеће, пипкали црвене бобице ватреног грма који их је подсећао на божићне аранжмане, ослушкивали жубор потока. У затвореном делу ботаничке баште смо се сусрели са тропским биљкама, палмама, фикусима, бамбусима, кинеском дуњом и јапанском јабуком. Деци се распламсала машта као да су у џунгли коју су видели у сликовницама и на цртаним филмовима. Били су узбуђени као да су дошли код Моглија те и сами постали јунаци „Књиге о џунгли“. Видели смо минијатурни бонсаи и мноштво необичних кактуса.
У повратку смо ишли пешке до забавишта. Оваква рекреација, већини деце прија, али су неки гунђали: „Ја имам морску болест, не могу да ходам“. Или: „Мама и тата ми кажу да сам размажено дериште, али ја не волим да ходам. „И поред свега смо успешно прешли нашу маршруту. Био је то нови изазов и још један незабораван доживљај. А са природом је увек тако.
„Јежиће“ воде васпитачи: Марко Гажић, Виолета Станчић и неговатељица Агнеш Рац Кајтар.
„Пужиће“ воде васпитачи: Ивана Шимпрага, Вера Кривачевић и неговатељица Гордана Милисавић.
Ботаничка башта Фивескерт (Füvészkert)
Ова ботаничка башта припада Универзитету ЕЛТЕ (Етвеш Лоранд), а популарна је не само због великог броја егзотичних биљака, већ и због тога што се део радње једног давног романа за децу „Дечаци Павлове улице“ (A Pál utcai fiúk, 1907.) мађарског писца Ференца Молнара, управо овде одвијао. Башта постоји од 1847. године. У њој се налазе и четинари који су старији од 150 година. Ту је станиште и бројних врста орхидеја и кактуса. Од 1950. до 2008. године је ботанички врт Универзитета ЕЛТЕ. Ботаничке баште су често вођење од стране универзитета или других научних институција, које се баве истраживачким програмима везаним за ботанику. У суштини, њихова улога је да сачувају и одрже документовану колекцију живих биљака. Имају функцију едукације и истраживања флоре, као и очување и заштиту ретких врста. Од 2010. године ту је Аустралијска кућа у којој је преко 200 врста биљака. Занимљиво је да се овде одржавају празници биљака, попут: Цветања трешања, празник који је популаран у Јапану, затим Цветање викторија и током јесени, популарани су Дани гинка.
