Излет у Јегру

Захваљујући залагању и труду Ксеније Сушић Марков, председнице Српске самоуправе у Зуглоу која је уједно и заменик директора Српског забавишта, основне школе, гимназије, колегијума и библиотеке „Никола Тесла” у Будимпешти, ученици 10.ц разреда на челу са својим разредним старешином Драгомиром Дујмовом, професором српског језика и књижевност посетили су Јегру.

Чета мала, али одабрана кренула је тачно у 7.30 да би после замало два сата вожње стигла у овај веома занимљив град којег је највише прославио популарни мађарски књижевник Геза Гардоњи са својим романом „Јегарске звезде”.

Прва дестинација наших гимназијалаца била је српска православна црква посвећена Преносу моштија Светог оца Николаја чији се празник слави 22. маја. Храм је великих димензија, а грађен је у цопф стилу о трошку српских, цинцарских и грчких трговаца у периоду између 1785. и 1799. године. Цркву краси велелепни иконостас који је осликао бечки сликар Антон Кухелмајстер. Дуборез иконостаса и осталог дела древног дела унутрашњости храма хвали таленат српског дуборесца Николе Јанковића из Сремске Каменице.

Кустос Магда Паточкаи је у свом говору истакла да се у цркви служи годишње једном и то на дан храмовне славе или уочи ње. Данас у Јегри нема Срба. Последњи јегарски Србин је преминуо пре 37 година и од тада у овом лепом барокном граду не живи ни једна српска душа.

Спуштајући се са брда, где се налази наш храм, који је видљив из свих углова града Егера, ђаци су посетили и негдашњи српски парохијски дом у којем је рођен српско-мађарски песник Михаило Витковић и његов брат Јован Витковић, парох будимске српске цркве тог украса старог Табана. Овде се налази спомен-соба Витковићевих коју је приредио врсни познавалац српске књижевности и културе у Мађарској сада већ покојни Стојан Д. Вујичић.

После посете наше цркве и парохијског здања ђаци су посетили тврђаву која је позната по победи коју је извојевала мала чета мађарских бранилаца против Турака године 1552. године. По најновијим истраживањима испод бедема јегарске тврђаве налазило се око 40.000 Турака предвођених Кара Ахмедпашом, Мехмедпашом Соколовићем и будимским пашом Хадим Алијом. Број бранитеља на челу са легендарним Иштваном Добоем био је нешто више од две хиљаде. Ученицима се поред лепо и експонатима богато опремљеног музеја највише допао паноптикум где су приказане воштане фигуре главних јунака Гардоњијевог романа. Наши ученици су били одушевљени панорамом која се простире са високих зидина јегарске тврђаве. Занимљиво је да се у овом граду налази један од три очувана минарета у Мађарској који је подигнут за време османлијске владавине негде између 1596. и 1664. године, и са којег од 2013. турски мујезин учи езан, то јест позива на молитву малобројне муслимане.

После обилног ручка гимназијалци су се упознали са барокним центром ове лепе вароши на обалама потока Егер. Пролазећи узаним улицама у сокаку Светог Јована наишли смо на раскошну кућу негдашњег српско-цинцарског трговца Томе Бароа, грађену 1776. године.

После ужитка у лепотама града Јегре наши ђаци су задовољни кренули у Будимпешту. У име 10.ц разреда професорици Ксенији Сушић Марков се на овом лепом, поучном и корисном једнодневном излету захвалио Огњен Малушић.