Свечаност „Предаја пантљика” у Будимпешти

„Размисли добро какве ћеш трагове оставити за собом!”

Један од најузвишенијих тренутака током четворогодишњег средњошколског школовања ученика јесте свечаност „Предаја пантљика”. Ова лепа традиција датира од пре два века и од тада се у свим мађарским средњим школама гаји овај изузетан обичај.

Тим несвакидашњим чином гимназијалци 12. разреда симболично постају матуранти.

Ове године је тај незаборавни догађај у животу матураната Српског забавишта, основне школе, гимназије, колегијума и библиотеке „Никола Тесла” у Будимпешти приређен 1. фебруара у позоришној сали Културног центра „МОМ”.

Захваљујући одличној организацији сва места гледалишта била су попуњена, а многи ученици млађих генерација стојећи су пратили занимљив програм.

Присутне су на српском и мађарском језику поздравиле водитељке Ана Малушић и Зорица Бркљач, ученице 11. разреда. Том приликом посебно је поздрављен Иван Тодоров, амбасадор Републике Србије у Будимпешти.

После поздравних речи уследило је свечано уручење пантљика. Сваки ђак је имао прилику да ужива у овом јединственом тренутку када је сва пажња усмерена на њега. Матуранти су потом заузели своја места у првим редовима гледалишта а то је био знак да програм домаћина, ученика 11. разреда, може почети.

Морамо признати да је веома фрапантна, оригинална и симпатична сценска игра обогаћена хумором, плесом, реп-музиком, одличном глумом и сценографијом за тили час освојила публику и пожњела бурне аплаузе. Биле су то кратке, али веома успешне слике из ђачког живота, почев од доласка у Будимпешту, преко доживљаја на часовима и у ђачком дому, па све до краја гимназијских дана.

Својим талентом публику су очарали следећи ученици 11. разреда: Алекса Панић, Миљан Вркић, Лара Камаси, Бојана Младеновић, Марта Михајловић, Ђорђе Вукадинов, Светлана Вујовић, Мина Перендић, Ана Добрић, Љиљана Ковјанић, Јована Зец, Марко Ћупић, Милош Филиповић, Вања Настић, Никола Плавшић, Марија Симић, Вања Павловић.

Скечеве 11. разреда осмислили су Бојана Младеновић, Марта Михајловић, Ђорђе Вукадинов, Лара Камаси. Пратећу музику саставио је Предраг Станојевић, слајдове ђака урадио је Данило Магазин, а за технички део представе задужени су били Тодор Жугић и Матеја Симић.

Наравно, све то не би тако било успешно без надзора и помоћи разредних старешина 11. разреда Светлане Чемерикић Кучера, Весне Бабић Седлачек и Андреје Мештер Апјок.

Свечани говор 11. разреда читале су Марија Симић и Габријела Варади. Из лепо написаног текста који су саставиле Марија Симић, Ума Киш и Марта Михајловић издвајамо овај део: „Похађање ове школе, мораћете признати, пружило вам је необичну прилику, или боље рећи привелигију да искусите, научите, поделите и умножите најразличитија искуства. Једно од њих јесте и ово у којем имамо прилику да будемо део закључивања једног поглавља вашег живота, симболично, као што сте и ви били део почетка нашег. Свако од вас овде је кроз претходне четири године прошао јединствен пут. (...) Успели сте, дошли сте до ове ноћи у којој се све то сабира и до ове сцене и сјаја који доликује једној матурској вечери. Ни сви мостови овог велеграда у којем смо вечерас, не сијају ноћас као ви. Срца нека вам буду поносна, али у души нека остане усхићење и скромност за дане који долазе.”

Недуго потом уследио је веома занимљив и надахнути говор слављеника који су читали Нађа Марчетић, Ана Маргушић, Филип Иланковић, Катарина Фекете, Лара Живковић и Наташа Балаж.

Представници матураната осврнули су се на минуле догађаје средњошколског школовања и захвалили се свима који су им у томе помогли. Говорници су том приликом подсетили присутне и на важну чињеницу да су они били прва генерација са три одељења Српске гимназије у Будимпешти. Открили су нам још и то да су на све екскурзије заједно одлазили, да су били одлични другари са здравим духом надметања у учењу и да су свесни да им предстоји још један „баук” који се зове – матура! Говор је био прожет финим хумором и досеткама, а такође и мудрим мислима младића и девојака.

Суштину њихове беседе можда најбоље одражава последња реченица коју је прочитао матурант Иланковић: „Размисли добро какве ћеш трагове оставити за собом!”

Матуранти су потом позвали на сцену своје разредне старешине Кристину Бекић, Мирјану Трагор и Алена Нађа, којима су у знак захвалности и пажње уручили пригодне поклоне. Пантљике и букете цвећа су том приликом на позоринци предали својим разредницима, а потом и директорки др Јованки Ластић, Ксенији Сушић Марков, заменику директора, Драгани Меселџији и Зорици Јегер, разредним васпитачима у Српском ђачком дому.

При крају првог дела програма окупљенима се обратила директорица др Јованка Ластић. После поздравних речи она је признала да је увек ганута приликом „Предаје пантљика”, али овај пут је то за њу уједно и један мали јубилеј. Наиме, ове године је десети пут присутна на „Пантљикама” у функцији директора. Она је изразила своје уверење да је управо ова свечаност најемотивнији догађај током школовања једног гимназијалца. Уједно је указала и на то да се из године у годину квалитет оваквих приредаба све више повећава. Потом је матурантима пренела поруку: „Ускоро ћете увидети да Српска гимназија „Никола Тесла” у Будимпешти и није најстрашнија ствар на свету!” Директорка је још додала и то да матурантима тек сада следи најлепши, најузбудљивији и најпријатнији период живота, а то су студентски дани. Др Јованка Ластић је на крају свог обраћања још рекла и ово: „Пантљике су почетак краја, али знајте, никада више овако искрена пријатељства нећете склапати као што сте овде у нашој гимназији. Ова школа ће вам заувек остати и сећању. А после пет-десет година посетите нас. Увек сте нам добродошли! На крају вам желим пуно здравља, а то је најважније. Али знате, како се каже, – онај ко преживи „Николу Теслу” ништа му се тешко више не може десити!”

После тога уследио је други део програма, плесови матураната. Модерне игре су изазвале право дивљење родитеља, родбине, пријатеља и познаника. Лепо увежбане кореографије су очарале све присутне те зимске вечери у Будиму. Након веома успешног програма уследила је богата закуска.