На достојан начин прослављен Дан државности Србије

У Српском забавишту, основној школи, гимназији, колегијуму и библиотеци „Никола Тесла” у Будимпешти 14. фебруара је на достојан начин прослављен Дан државности наше матичне земље. Том приликом ђаци и просветари наше школе окупили су се у сали за физичко васпитање.

Свечаност је почела српском националном химном „Боже правде” у извођењу хора гимназије под диригентском палицом професорке Оливере Младеновић Мунишић. Потом су на сцену ступили наратори Аница Шијаковић и Лазар Мандић, ученици 10.б разреда. Они су том приликом поздравили све присутне а посебно и директорку др Јованку Ластић. Водитељи програма су затим говорили о значају Сретења као верског и националнг празника. Они су споменули и народне обичаје који се везују за овај рано пролећни дан. Одмах потом Лана Чукић и Ирина Маровић, ученице 6. разреда рецитовале су дечје песме о зими и пролећу.

Затим су прочитани делови присећања Вука Стефановића Караџића о Првом српском устанку. Иза тога следио је игроказ у којем су ученици 10.б разреда Вељко Круљ, Лука Радуловић, Урош Дамјановић, Обрад Дабовић, Тодор Глигоријевић и Марко Родић одлично одиграли скуп кнезова и избор Карађорђа Петровића за вожда Првог српског устанка. Овај део завршен је песмом „Седам сати удара” у лепој интерпретацији Ђорђа Вукадинова и Александре Секулић, ученика 11.б и 9.б разреда.

Коло „Играле се делије” веома енергично су извели наши гимназијалци Вељко Круљ, Марко Лато, Андреј Бачи, Филип Иланковић, Јаков Иваница и Дејан Јунгић.

Следила је кратка сцена о сусрету и разговору Доситеја Обрадовића и вожда Карађорђа у извођењу Ђорђа Вукадинова и Вељка Круља. Александра Секулић је затим отпевала Доситејеву песму „Востани Сербије” која се сматра првом националном химном Србије.

Наратори су у својој беседи подсетили и на значај Сретењског устава који је прихваћен 15. фебруара 1835. године.

Невена Деспотовић и Николина Кошанин, ученице 10.б разреда, веома су сугестивно рецитовале стихове српског песника и владике Петра Петровића Његоша посвећене Карађорђу Петровићу.

На самом крају ове веома лепо осмишљене и одлично успеле приредбе хор је уз пратњу хармонике Слободана Вертетића отпевао песму „Ово је Србија”. Одговорна за целокупни програм била је професорка Катарина Басарић, за декорацију професорица Изабела Борза, за кореографију професор Душан Вуковић а за песме професорка Оливера Мунишић.

Веома лепа свечаност заслужено је награђена громким аплаузом одушевљене публике.