„Реч изговорена на матерњем језику има моћ!”

Поводом „Међународног дана матерњег језика” 21. фебруара је у српском кабинету Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти одржан пригодни програм. Професорица Кристина Бекић, шеф актива српског језика и књижевности осмислила је веома занимљив и инспиративан програм. Тема је била посвећена женским списатељима, односно списатељкама српске књижевности о којима се током свог средњошколског школовања ђаци у мањој мери сусрећу.

Професорка Бекић је у свом поздравном говору истакла важност неговања матерњег језика. Од шест хиљада данас постојећих језика сваке године се губи по неколико десетина. Посебну бригу о свом језику треба да воде говорници такозваних малих језика као што је то српски и мађарски, а поготово ако се ради о једној националној мањини као што је то наша на тлу Мађарске.

Она је навела и важност литерарног рада наших списатељица, почев од средњевековне па све до савремене књижевности писане на српском језику.

Потом су уследиле лепо припремљене мултимедијалне презентације наших гимназијалки. Ученице 9. ц разреда Нина Николић, Ана Марчетић, Маша Сврдлин и Дуња Миодраг говориле су о најзначајнијим српским женама средњег века. Њихово интересантно излагање носило је назив „Допринос жена српској култури средњег века”. Оне су публику упознале са животом и делатношћу Јелене Анжујске, царице Јелене, кнегиње Милице Хребељановић, Јелене Балшић, Маре Бранковић и монахиње Јефимије (Мрњавчевић). Те значајне жене својом делатношћу увелико су допринеле развоју српске културе. Деловале су на пољу књижевности, дипломатије. Водиле су бригу о својим задужбинама и о богаћењу српских библиотека. Материјално су потпомагале преводилачки рад монаха а организовале су и школе за девојке. Те знамените племкиње биле су ктиторке и приложнице бројних манастира и цркава.

Том приликом присутни су уживали у лепоти стихова Јефимијине „Похвале кнезу Лазару” у извођењу Срне Азировић.

Потом су Лара Камаси и Ана Малушић, ученице 11. а разреда публику упознале са биографијом и делатношћу Вилхелмине Мине Караџић, ћерке Вука Стефановића Караџића. Поред занимљивих података из њеног живота окупљени су сазнали и то да се поред преводилачког рада Мина бавила и сликањем портрета. Гимназијалке су се накратко осврнуле и на љубавну причу Мине и Бранка Радичевића.

Мина Јаковљевић, ученица 10. а разреда представила је животну причу и поезију Милице Стојадиновић Српкиње, познате песникиње српског романтизма, велике пријатељице Мине и Вука Караџића, Бранка Радичевића и тајне симпатије Петра Петровића Његоша.

О најзначајнијој српској списатељици Исидори Секулић, редовном члану САНУ, председнику Удружења књижевика Југославије и Србије, веома су лепо говориле Нађа Марчетић, Кристина Секулић, ученице 12. б и Каролина Кардош, гимназијалка 12. а разреда. Оне су истакле њена литерарна достигнућа, осврнувши се посебно на „Путопис из Норвешке” наше уважене списатељке. Каролина Кардош је на високом нивоу приказала и анализирала Исидорину приповетку „Госпа Нола”.

Матуранткиња Анастасија Ачански, ђак 12. ц разреда, веома је надахнуто говорила о песништву Десанке Максимовић, најпознатије српске песникиње. Анастасија је видно ганута извршила анализу песме „Крвава бајка” док је Марија Пузигаћа, ученица 12. б разреда, веома импресивно рецитовала Десанкину песму „Тражим помиловање”.

Књижевно ствралаштво Исидоре Бјелице приказале су Дорис Стојиљковић и Милица Џигурски, ученице 12. ц разреда. Оне су навеле сва значајна дела данас можда најпознатије прозне списатељке.

О списатељици Радмили Лазић говориле су Јована Мајданџић, Ана Маргушић и Милица Секулић. Оне су на крају свог занимљивог излагања извеле и шаљиве скечеве од ауторке женске српске поезије.

О литерарној делатности Јелене Ленголд говорила је Јана Лишанин, ученица 12. б разреда.

Марија Пузигаћа је представила стваралаштво Мирјане Бобић – Мојсиловић, српске новинарке и списатељке, а њена сестра Катарина је одрецитовала једну њену песму.

О најбољим списатељицама савремене српске књижевности изврсно је говорила професорица Кристина Бекић. Она је том приликом публику упознала са делатношћу Милице Мићић Димовске, Светлане Велмар Јанковић и Гроздане Олујић.

Професорка Бекић се на крају програма захвалила свима на учешћу овог значајног пројекта под називом „Дан матерњег језика”.