Природа је лепота, живот и здравље

Обрадовани лепим, сунчаним временом, мали Ловрани, школарци су направили један излет у оближњу шуму. Ловра је најромантичније место на Чепелском острву, нарочито с пролећа када се пространа поља и њиве буде, шуме листају, а цвркут птица и мирис биља окупира сва наша чула. Све то нас недољиво зове да изађемо напоље и не пропустимо непоновљиви долазак раног пролећа. Учитељице Софија Иванов и Весна Вејмола Рац Петин су свесне колико је боравак у природи важан за њихову децу, коју васпитавају и о којој брину, и повеле су их на сунце, свеж ваздух и истраживање оближње шуме. Такође су знале да ће им физичка активност у природи, подстаћи добро расположење. Оно што пише у уџбенику „Познавање природе и друштва“ о пролећу, шуми и њеним становницима, и што су њихови ђаци одлично савладали, требало је видети и доживети.

Деца се радују оваквим догађајима и знатижељно и нестрпљиво постављају пуно питања: „Ко све живи у шуми? Како птице граде гнезда? Како се зове прво шумско цвеће? Како разликујемо багрем, храст, тополу и јелу? Како пчела нађе свој цвет? Како киша не избрише нежне шаре са лептирових крила?“ И многа друга питања на која је понекад тешко дати одговор, занимају децу чија је машта бујна а радозналост огромна. Посматрали су бубице, прве печурке, трагове животиња по шумским стазама, гнезда и имеле на дрвећу. Упијали су утиске, слике тек пропупелог дрвећа, мирисе земље под којом буја нови живот, и звуковима. Застали су испред снежног цвета, висибабе, кукурека, маслачка, љубичица, да виде како се слабашна стабљика са главицом нежног цветића пробија из влажне земље и лишћа. Било им је интересантно што су пронашли медвеђи лук (medvehagyma). Учитељице су им рекле да је то једна чудесна биљка са сабљастим листовима сличним ђурђевку и са беличастим цветовима и луковицом. Медвеђи лук воли сеновите, листопадне шуме. Људи су открили да је јестив и да је врло здрав. Праве од њега салату или вариво које има укус белог лука. Свако дете је набрало по један букетић да унесу дах шуме и здраве хране директно из природе, у мамину кухињу. Деца су ослушкивала „шумску тишину“. Уживо су, на очигледној настави, научили шта су ономатопејске речи и у српском и у мађарском језику. Цвркутање, шуштање, пуцкетање, односно csicsergés, susogás, pattogás ... Још када се затворе очи тишина шуме је речитија. Природа је деци на овом излету пренела директно своје најлепше поруке о рађању пролећа и новог живота, божанске лепоте и здравља свуда око нас. Деца су се вратила раздрагана, пуна утисака, прожета свежином. Сигурни смо да су следеће лекције о природи и животу одлично савладати.