Захвалност пројекту „Безгранично - Határtalanul”

Традиционално почетком пролећа, као и прошлих година, имали смо ту част да угостимо једну од гимназија из Србије. Захваљујући успешном конкурсу пројекта „Безгранично – Határtalanul” чији је финансијер Мађарска влада, односно Министарство за људске ресурсе, од 26. до 29. марта у Српској гимназији „Никола Тесла” у Будимпешти боравили су професори Марица Кресоја, Едина Пеце, Маја Обрадовић и 35 ђака Гимназије у Бечеју у којој посебно раде мађарска и српска одељења.

Госте смо дочекали на челу са нашом заменицом директорa Ксенијом Сушић Марков и професорком Изабелом Данко. Након малог упознавања са историјатом наше школе, кренули смо у обилазак прелепе Будимпеште.

Први дан, у уторак, са гостима смо се упутили до Трга хероја. Тамо је професор Митар Кркељић Бечејце упознао са историјом мађарског народа и самог трга. Морам признати да су гости били одушевљени лепотом Трга хероја.

После смо се упутили у Будим на Будимску тврђаву, тамо је професор Ален Нађ говорио о тој важној и монументалној грађевини мађарске политичке историје. Помало исцрпљени од дуге шетње уследило је слободно време, те смо уживали у чарима Будимпеште са гостима. Срећом, послужило нас је јако лепо време.

У среду ујутро смо кренули у обилазак центра града са професорима Андреом Мештер Апјокне, Изабелом Борза и Драгомиром Дујмовом.

Професор Дујмов нас је на српском и мађарском језику упознао са историјом кафане „Пилвакс”, одакле су 15. марта 1848. године „мартовски омладинци” на челу са Петефијем, Јокаијем, Вашваријем и другима кренули у правцу Националног музеја, где су прочитани захтеви мађарског народа. Потом су смо стигли и до Ронделе, негда познатог, давно порушеног бастиона кружног облика у којем је радило Мађарско позориште и на чијој је позорници изведена прва позоришна представа на српском језику „Крешталица” у преводу и режији Јоакима Вујића. Професор нам је говорио и о историјату српске цркве у Пешти и Будиму, о породици Вујичић која је изнедрила два великана Тихомира, композитора и етномузиколога и Стојана, књижевника. Затим је Бечејце је упознао и са настанком првог срспког женског колеџа у Вацкој улици „Ангелинеум” који краси фреска Паје Јовановића, а такође и чувеног „Текелијанума” у којем и данас станују српски гимназијалци.

После тога смо пошли ка Националном музеју, том важном здању мађарске историје и културе. Потом смо се упутили до железничке станице „Келети”, где смо посетили споменик, дивећи се прекрасним фрескама Мора Тана, познатог ликовног уметника родом из Бечеја. О њему нам је одржала кратко предавање професорка ликовне клитуре Изабела Борза.

Након ручка и малог предаха, посетили смо Базилику, и положили венац у знак сећања код споменика Габора Сарваша. Уследила је посета мађарском парламенту, једној од највећих и најлепших зграда у Европи. Свако је био очаран лепотом, раскоши и изгледом парламента.

У четвртак ујутро упутили смо се заједно са нашим професорима Андреом Мештер Апјокне, Миланом Ђурићем и Душаном Вуковићем у Острогон (Естергом), где смо посетили базилику. Естергом је иначе и седиште римокатоличке цркве у Мађарској. Гости из Бечеја посебно су били одушевљени човеком који је седео испред базилике и свира у фрулу. Одушевило их је то што је знао да свира српске песме и Ужичко коло. Када је засвирао коло, мало смо и заплесали.

Након Острогона запутили смо се до Вишеграда, а потом и до Сентандреје. Тамо нам је професор Вуковић причао о важним местима у Сентандреји везаних за нас Србе. Помало изморени кренули смо на ручак у школу, а послеподне смо са професором Миланом Ђурићем отишли у будимпештански зоолошки врт.

У петак, последњег дана нашег дружења са Бечејцима, уследила је посета Литерарном музеју „Шандор Петефи”. Тиме је и завршено наше дружење са гостима из Бечеја у Будимпешти. Но, ускоро, у мају месецу, узвратићемо њихову посету. Поћи ћемо у Србију да наставимо ово прелепо дружење.