Мој свет широк и леп

Ученица сам деветог разреда Српске гимназије“ Никола Тесла“ у Будимпешти. Осећам да сам стекла свој нови дом и да сам на путу за остварење давношњих снова.

Моја прича почиње у Београду 2004. године. И пре него што сам се родила, имала сам име Наталија. Име је старо, хришћанско и значи: благословена, рођена на дан Божића. Ако је веровати да име утиче на карактер и судбину, онда није случајно што ћу ове године славити два Божића, један у децембру, а други у јануару. Сада сам два пута јача Наталија. Ове, 2019. мој свет постаје шири и лепши. Недавно сам написала једну песму која је потекла из самог срца и душе. Посветила сам је мојој новој школи. Ту сам са мојим вршњацима. Још смо деца, а отиснули смо се у свет. Не кријем да смо жељни пољубаца пред спавање, родитељске нежности. Па ипак, пуно тога смо потиснули негде дубоко у себи и то оно болно и рањиво што сада не треба да се види. Сакрили смо сузе. Дошли смо у другу државу и велики град да сами градимо свој живот. Хвала нашим родитељима на тој подршци. Знају они шта је за нашу будућност боље. Хвала и нашим професорима који ће уз нас бити четири године, који ће нам помагати у свему што нам је сада потребно.

Препуно је емоција све ово око мене, нарочито први дан у школи. Мало устрептало, али храбро. Окупили смо се са разних страна. Згледамо се, погледима упознајемо. Знам да су ту негде моје будуће другарице. Бићемо једни другима подршка, учићемо заједно, делити тајне, смејаћемо се заједно и плакати. У стрепњи и ишчекивању, роје ми се различите мисли и осећања. Био је то један од празничних дана у мом животу.

ГИМНАЗИЈА НИКОЛА ТЕСЛА

Од Београда, узводно, Дунавом што се плави,

доплове снови ђачки,

у луку старе Будимпеште,

а то што срце трепери, и што се путнику мота по глави,

брзо заслепе велелепна здања,

и светла што бљеште.

*

На том истом небу је,

давне 800 и неке, гледао звезде, снове снио,

чудесни Гроф Сава Текелија,

државе две је збратимио,

историју за будућност исписао,

јер je задужбину оставио.

*

Ту су дуге ноћи и дане,

проводили непоновљиви Лаза Костић и Змај,

многи знани и незнани писци,

па је кроз речи и риме њихове,

проткан Будимпеште сјај.

*

Никола Тесла је дао знање,

за школу бригу, љубав, пожртвовање,

подизао умове ђачке

као океани плиме,

сад школу краси његово име.

*

Данас су нови ђаци,

поносни што на бедему обе државе стоје,

што срца куцају исто,

и тамо, и овде,

и што границе неразумне,

бојама љубави боје.

*

Ми смо путници, деца,

јер знамо колико лепоте живот може дати,

али, памтимо своје име,

језик, корене,

и не заборављамо ко нам је мати.

Ветрови историје су вековима, шибали две државе на Балкану,

али их наша љубав спаја, па обе у једно срце стану.