Сусрет гимназија у Београду

Шеста београдска гимназија већ дуги низ година организује сусрете гимназијалаца. Ове године сусрет је трајао од 28-30. октобра, а учесници су дошли из српских гимназија из дијаспоре: гимназије „Доситеј Обрадовић” из Темишвара, гимназије „Никола Тесла” из Будимпеште и гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић” из Загреба. Тако су ученици и професори Ерика Kотхенц, Ален Нађ и Катарина Басарић наше гимназије боравили три дана у главном граду Србије као гости VI Београдске гимназије, искористивши јединствену прилику да наставе једну дивну традицију и негују лепу сарадњу са овом установом.

Мала, али одабрана група ђака је кренула на пут из Будимпеште 28. октобра. Након неколико сати путовања стигли смо до наше дестинације. Београдски ученици и професори, наши домаћини, пожелели су нам срдачну добродошлицу, показали школски простор, упознали нас са кабинетском наставом. Имали смо прилику да присуствујемо часу српског језика и књижевности, као и часу хемије.

Послеподне је у сали школе приређена свечаност на којој је прослављен Дан школе. Наши вршњаци су припремили заиста леп програм. Овим поводом на главном улазу у школу откривена је спомен-плоча са ликом патријарха Павла, кoји je у периоду од 1938. до 1942. године био ванредни ђак Шесте београдске гимназије. Раде Зејак, директор ове установе, подсетио нас је да је указом краља Александра I, од 28. октобра 1933. године настала Шеста мушка реална гимназија у Београду. Школа је више пута награђивана за свој рад и за постигнуте резултате. Шеста београдска гимназија је данас модерна школа по свим стандардима образовне праксе. Има веома стручан кадар наставника, савремену опрему у кабинетима, вредне и успешне ученике. Многи данашњи академски наставници, политичари, глумци и друге јавне личности били су ђаци Шесте београдске гимназије.

Другог дана наши домаћини су за нас припремили веома богат програм. Кренули смо долином Поморавља до Ресаве. Повучен у мир и тишину, у живописној клисури реке Ресаве, недалеко од Деспотовца налази се манастир Ресава, данас познатији под именом Манасија. Својим велелепним храмом и снажним утврђењем вековима је привлачио пажњу путописаца. Манастир Манасија, један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе, задужбина је деспота Стефана Лазаревића. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици. Цео комплекс је окружен великим зидинама које су служиле за одбрану. То је била утврђена целина која се састојала од укупно једанаест кула. Живопис Манасије спада у ред највећих домета српског средњовековног сликарства.

Наша следећа дестинација је била Пољопривредно-ветеринарска школа у Свилајнцу. Затим смо посетили Природњачки центар Србије Свилајнац који представља спој науке, образовања и забаве. Такав концепт чини га јединственим у овом делу Европе. Атрактивност Природњачког центра Србије огледа се у јединству великог изложбеног простора и забавног дино-парка на отвореном. Музејски део Природњачког центра Србије чини 8 тематских изложби: свет диносауруса, животињски свет Африке, свет минерала и стена, геолошки времеплов, биодиверзитет Србије, геодиверзитет Србије и небеско камење, које се налазе у самом објекту, док се једна изложба налази у парку, у унутрашњости модела вулкана.

Трећи дан смо посетили Народни музеј у Београду. Нова стална поставка музеја обухвата огромни хронолошки опсег од далеког палеолита па све до уметности 20. века. У просторијама у којима су изложени средњовековни предмети, представљен је период од средине раног средњег века до Првог српског устанка. Реч је о веома разнородном материјалу у који спадају накит, керамика, иконе, фреске и копије фресака, масивна камена пластика, богослужбени предмети и предмети примењене уметности, који сведоче и упознају посетиоце са узбудљивим средњим веком на тлу данашње Србије.

У другом делу изложбеног простора налазе се сале у којима су изложена дела из Збирке српског сликарства 18. и 19. века.

Наши драги домаћини су нас упознали и са знаменитостима Београда: Калемегданска тврђава, Кнез Михаилова, Храм Светог Саве, Народна библиотека Србије и Скадарлија ће нам заувек остати у сећању као и љубазност наших домаћина.

Уживали смо у сваком тренутку нашег боравка у Београду. Стекла сам нове пријатеље, дружила сам се са својим вршњацима. Повезује нас наша заједничка култура, језик где год да се налазимо. Време је брзо пролетело и дошао је тренутак растанка. Навиру дивне успомене, загрљај пријатеља, осмех моје нове пријатељице Ане, ситни поклони које носим у мом срцу...

Надам се да ће ова традиција и сарадња још дуго живети међу нашим гимназијама, међу нама који говоримо исти језик, делимо исту културу, исти систем вредности, исту историју... Унапред се радујем поновном сусрету у Будимпешти, где ћемо нашим пријатељима из Београда показати драгуље главног града Мађарске. Хвала нашој директорки др Јованки Ластић на указаној прилици и хвала нашим домаћинима на дивном гостопримству. Довиђења у Будимпешти!

Тамара Пап, 10.а