Крај бисте Вука Караџића

По дугогодишњој традицији, на дан рођења Вука Стефановића Караџића, реформатора српске ћирилице и правописа и сакупљача наших народних умотворина, ученици 3. и 4. разреда основне школе одлазе у Табан и код Вукове бисте полажу венац. Тако су и ове године, дана 6. новембра они положили венац, а након тога су се подсетили Вукових дела и заслуга. Теодора Камбер, ученица 4. разреда је прочитала свој састав о томе. Из његовог живота и рада издвајамо то да је Вук Стефановић Караџић рођен на Митровдан 1787. године у Тршићу, у породици у којој су деца умирала, па је добио име Вук, да му по народном веровању вештице и духови не би наудили. Писање и читање је учио од свог рођака Јевте Савића, који је био једини писмен човек у крају. Школовао се у Лозници, затим у манастиру Троноши и у Великој школи у Београду. Одласком у Беч ствара контакте са значајним књижевницима тога доба, између осталих са браћом Грим. Свој рад на реформи српског језика је наставио у Бечу, где је и преводио наше народно стваралаштво на немачки језик, како би се о њему што више знало. Вук је у Бечу оформио породицу, а у том граду је и умро, 1864. године.

Са ликом и делом Вука Караџића упознају се већ ђаци прваци учећи азбуку, a сваки ученик зна да њему можемо да захвалимо што пишемо као што говоримо, и читамо како је написано. На крају ове посете Вуковом споменику ученици 3. разреда су говорили кратке народне умотворине: питалице, изреке, загонетке...