Обележен Међународни дан матерњег језика

Актив српског језика и књижевности Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти сваке године на достојан начин обележава Међународни дан матерњег језика. Тако је то било и у преподневним часовима тог сунчаног 25. фебруара. Професорка Кристина Бекић, шеф српског актива наше средње школе осмислила је занимљиву тему за овогодишњу манифестацију: „Дигитализација књижевности.”

На самом почетку сусрета окупљенима, а међу њима и присутним професорима Изабели Данко, Ерики Котхенц, Катарини Басарић и Драгомиру Дујмову, у кабинету за српски језик и књижевност обратила се професорка Кристина Бекић. Из њене беседе издвајамо следећи део: „Данас у свету постоји око седам хиљада језика. Свакоме је неки језик матерњи. Матерњи језик је део културног идентитета једног народа, тачка препознавања, различитости, али и толеранције и разумевања. То је језик који људи најпре науче. Њега усвајамо природно, у средини у којој одрастамо. Матерњи језик је наслеђе које припада сваком појединцу и нико нема право одузети то наслеђе никоме. Исто тако, љубав према матерњем језику не сме нас спречити у томе да учимо стране језике.

Међународни дан матерњег језика заправо промовише језичку и културну разноликост, те вишејезичност. Када је у питањи српски језик као матерњи за већину грађана Србије, домаћи лингвисти упозоравају да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и језици са великом традицијом – француски, немачки, италијански. Двадесет први век Србија је дочекала са својим језиком који је у опасности да буде угрожен од „најезде” страних речи, односно туђица. Због тога ко год воли наш српски језик и културу и жели да га негује саветујемо – што више читајте наше писце и класике, савремене писце који негују наш језик у својим штивима. Употребљавајте наше речи у говору, покушавајте да кад год је то могуће англицизме, осим када то звучи потпуно неприродно, замените нашим речима!”

Затим су следиле презентације ученика. Прво су наступили Сенка Крцић, Лука Реџовић, и Алекса Тршић, ђаци 9/б разреда. Њихова тема је била филмска адаптација Хoмерове „Илијаде”. Они су веома вешто упоредили старогрчки еп са популарним филмом „Троја”, проналазећи одступања филма од оригиналног књижевног дела. Навели су разлику у поимању идеала. Наиме, док је у „Илијади” идеал античких Грка била слава (живети кратко, али славно) у жељи да остану упамћени у историји и то по својим делима и јунаштву, дотле и филму је првенствено слављен физички изглед глумаца. Ученици су успели да пронађу и неке детаље по којима се у филму налази другачије схватање појединих сцена и улоге ликова, као и стављање акцента на неке друге ствари него пто се то налази у оригиналном Хомеровом делу.

Потом су следиле Наталија Зуковић и Софија Грговски, ученице 9/ц разреда са темом филмска адаптација романа Бранка Ћопића „Орлови рано лете”. Оне су веома пажљиво упоредиле оригинал са екранизованом верзијом и пронашли главну разлику са увођењем новог лика ђеда Вука, који у роману уоште не постоји. Сем тога навеле су и разлику у редоследу појединих догађаја у филму и у књизи Бранка Ћопића.

Недуго потом уследила је презентација Шекспирове драме „Рoмео и Јулија”. Мирјана Ђурић и Анастасија Ковачевић, ученице 10/б разреда говориле су о три филмске верзије најпознатијег дела енглеског драмског писца. Оне су навеле карактеристику прве верзије адапатације коју је режирао чувени Франко Зефирели 1968. године и који се максимално придржавао оригинала Шекспировог дела. Друга верзија је снимљена1996. у режији База Лурмана, а у главној улози су били Клер Дејнс и Леонардо ди Каприо. Ова прича је премештена у модерна доба. Мада је текст оригинал Шексипрове трагедије, радња ипак понајвише подсећа на мафијашке филмове с краја 20. века. Трећа верзија филмске адаптација је дело Рикарда Доне из 2014. године чији се модернизовани текст нимало не придржава оригинала.

Иза њих следили су ученици 10/ц разреда са темом Пушкинов „Оњегин”. Ана Марчетић, Дуња Миодраг, Анђела Топић и Нина Николић су веома занимљиво приказале разлику између оригиналног текста романа у стиховима и филмске верзије. Оне су навеле како је режисер најзначајније сцене дочарао бројним симболима. Посебно је истакао лепоту официра док је у књизи описан као стар и ружан човек. Оњегинова повученост се истиче цртањем док тога у роману уопште нема.

Занимљиво је да су за своју тему ђаци 12/а разреда Ана Малушић, Ведран Богешић и Миљан Вркић исто као и ученице 12/ц разреда Ана Добрић и Љиљана Ковјанић изабрали серију снимљену по роману „Корени” писца Добрице Ћосића. Они су веома инспиративно приказали уочљиве разлике које се налазе у роману и у серији. То су првенствено унутрашњи монолози главних јунака, ономатопејске речи док се у серији понајвише појављују аудитивни утисци. Ученици су навели и слабу употребу екстеријера у серији, али су истовремено истакли и одличну глуму добро одабраних глумаца српске филмске уметности.

На крају се окупљенима обратила и професорка Изабела Данко која је нагласила важност читања. „Читање је битно не само да би уживали у уметничком делу, оно је неопходно и за ментално здравље”, истакла је у свом говору професорка Изабела. На самом крају ове манифестације ђаци су могли да образложе предности читања и гледања филма. Ученицима је потом професорка Бекић уручила захвалнице и мајице и понудила их питом, тортом и соковима.

Овогодишњи Дан матерњег језика је био веома занимљив и пун интересантних примедаба, упоређења и анализа књижевних дела и филмских адаптација истих.