Екскурзија у највећу нуклеарну електрану у Мађарској

При уласку у највећу нуклеарну електрану у Мађарској прошли смо кроз скенер за метал, добили смо и заштитну кацигу и наочаре, а такође и огрлицу која мери озрачење. Пратња су нам били два војника и водич.

Дана 12. априла 2024. године, ученици Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти, уз пратњу професорке Јелене Писаров и професора Радивоја Галића, добили су прилику да обиђу велику а уједно и једину нуклеарну електрану у Мађарској, изграђену пет и по километра удаљено од града Пакша, у месту које се аналази око сто тридесет километара јужно од мађарске престонице, у жупанији Толни. 

Полазак ученика који су кренули на једнодневну екскурзију био је одређен за девет сати ујутру. Чета мала али одабрана одвезла се школским аутобусом до дестинације. Када су наши гимназијалци изашли на паркинг зачуђено су гледали знак који је забрањивао фотографисање објекта.

Обилазак нуклеарне електране био је подељен на два дела. Први део је представљао теоријско упознавање функционисања саме нуклеарне електране, док је други део значио обилазак унутрашњости саме нуклеарке. Увео нас је професионални месни водич. Прво што нам је објашњено јесте коришћење Дунава за расхлађивање електране. Дакле, као што је то било очекивано, Дунав је у том пределу топлији него у остатку Мађарске, али никако није и загађенији. Кроз цеви се узима вода из реке и спроводи се до реактора којег расхлађује и ту се вода претвара у пару, која се касније кондензује. Остатак предавања је био веома интересантан, чак је и једна од наших ученица добила прилику да бициклом ствара енергију. На крају почетног дела указано нам је да не смемо ништа да унесемо у електрану што садржи метал (осим каишева, шрафова у телу или нешто слично).

При уласку у највећу нуклеарну електрану у Мађарској прошли смо кроз скенер за метал, добили смо и заштитну кацигу и наочаре, а такође и огрлицу која мери озрачење. Пратња су нам били два војника и водич. Тако је почео други део нашег обиласка електране. Ту смо имали прилику да прођемо кроз просторију у којој се одржава притисак, и то са чепићима за уши. Такође смо видели и просторију са реакторима. Овде ћемо навести да нуклеарка „Пакш” има четири нуклеарна реактора.

Успут смо сазнали основне податке да су нуклеарну електрану надомак града Пакша изградили совјетски стручњаци у дугом периоду узмеђу 1969. и 1987. године, и да је покреће нуклеарно гориво довезено из Русије. У Пакшу се, како смо сазнали, производи трећина електричне енергије која се троши у Мађарској.

Након тако интересантног дана, завршили смо га ручком на паркингу. Ако бисте нас питали да ли бисмо ишли опет, одговор би свакако био: Да!

Иначе, улаз у нуклеарну електрану био је бесплатан док је путни трошак школског аутобуса финансирао Српски образовни центар „Никола Тесла” у Будимпешти.

Александра Цвијановић, 11/ц

Српска гимназија „Никола Тесла” 

Будимпешта