Камп за бруцоше или недеља учења, повезивања и забаве

Како је школска година почела, тако једна стара традиција у Српској гимназији „Никола Тесла” у центру мађарске престонице све више заузима централно место у животу наших средњошколаца, а то је дакако годишњи бруцошки камп, који негује другарство међу новопридошлим и старим ученицима.

Ове године камп је трајао од 29. до 31. августа, уз два додатна дана забавних активности. Захваљујући одличној организацији ученика 10. разреда и задужених професора, овај пут је постављен циљ за ученике 9. разреда да уроне у своје ново средњошколско окружење и друштво са којим ће се дружити током ове школске године.

Први дан почео је доласком бруцоша у Будимпешту. Том приликом наши новопридошли ученици пријавили су се и сместили у своје спаваонице у ђачком дому. После ручка организовано је вече познанства, које је омогућило бруцошима да се упознају са својим менторима и члановима групе, дајући посебан тон другарству које ће се интензивно гајити наредних дана.

Други дан је освануо новом снагом и великим узбуђењем. Мотивационим говором директорке др Јованке Ластић започео је нови дан. Њено обраћање дало је инспиративан тон едукативном путовању које је било пред бруцошима. Прваци су затим уронили у школско окружење, истраживали су место наставе, упознали су професоре и заменике директора. Пружена им је могућност да постављају разна питања о својим предметима, укључили су се у разговоре и решавали административне задатке. Ипак, дан се није састојао само од задатака. Наиме, вече је било посвећено забавном квизу са креативним задацима као што су приказ балконске сцене Ромеа и Јулије, певање популарних песама у различитим жанровима, а врхунац вечери била је традиционална крос-дресинг модна ревија, на којој су дечаци позајмили одећу од девојака и обрнуто. Дечаци у ружичастим кошуљама, сукњама и торбицама, девојчице у превеликој одећи са размазаним нацртаним брковима створили су духовиту и веселу атмосферу.

Трећи дан је почео живахним плесом, након чега је уследило истраживање. Бруцоши су под менторством својих водича тога дана откривали знаменитости Будимпеште.

Српска црква Светог великомученика Георгија је била прва станица, где су свештеници поделили увид у њену богату историју. Потом је следио Текелијанум, а затим посета Парламенту и мирна шетња обалом Дунава. Прваци су били уморни, али уједно и усхићени. Дан је завршен свечаним затварањем у школском дворишту, што далеко није значио и крај забаве. Журка којом се слави крај почетак нових сазнања, испунила је ноћ смехом и одличним расположењем.

Иако је први радни дан почео свечаним отварањем нове школске године, ипак, тај дан није био само васпитно-образовни. Наиме, бруцоши су се поново окупили у школском дворишту где су их ментори дочекали са читавом серијом нових игара.

Последњи дан бруцошког кампа, прве радне суботе, протекао је у Сентандреји, нудећи опуштену атмосферу за нове бруцоше. Наши правци су шетали градом, дружили се и уживали у красним призорима негдашњег славног српског градића. Упркос исцрпљености од претходних дана, путовање је било испуњено смехом, ћарлијањем и осећањем јединства. Једнонедељни бруцошки камп је завршен тако што су се сви вратили у ђачки дом, носећи са собом драге успомене и новостечена пријатељства.

Осврћући се на недељу бруцоша, из ове помало удаљене перспеткиве, можемо рећи да је камп остварио своју примарну мисију: а то је да помогне новопридошлим ученицима да се повежу на забаван, едукативан начин како међусобно тако и са старијим ђацима. До краја кампа, бруцоши су се већ осећали као део једне веће породице, спремни да се ослоне једни на друге, баш као што то и треба да чини једна права породица.