Крај бисте Вука Караџића

Дугогодишња традиција ученика наше школе је да на дан рођења Вука Стефановића Караџића, реформатора српске ћирилице и правописа и сакупљача наших народних умотворина, ученици полажу венац крај његове бисте у Табану. Није случајно што је Вукова биста баш на овом месту у Табану, јер је оближња кафана Код златног јелена била место окупљања српских интелектуалаца оног времена. Такође, у близини је и Рац бањско купалиште где је Вук навраћао да лечи своју болесну ногу.

И ове године 6. новембра ученици 4. разреда основне школе су положили венац крај његове бисте, а након тога су се подсетили Вукових дела и заслуга. Из његовог живота и рада издвајамо то да је Вук Стефановић Караџић рођен на Митровдан 1787. године у Тршићу, у породици у којој су деца умирала, па је добио име Вук, да му по народном веровању вештице и духови не би наудили. Писање и читање је учио од свог рођака Јевте Савића, који је био једини писмен човек у крају. Школовао се у Лозници, затим у манастиру Троноши и у Великој школи у Београду. Одласком у Беч ствара контакте са значајним књижевницима тога доба, између осталих са браћом Грим. Свој рад на реформи српског језика је наставио у Бечу, где је и преводио наше народно стваралаштво на немачки језик, како би се о њему што више знало. Вук је у Бечу оформио породицу, а у том граду је и умро, 1864. године.

Са ликом и делом Вука Караџића упознају се већ ђаци прваци учећи азбуку, a сваки ученик зна да њему можемо да захвалимо за максиму „ Пиши као што говориш, читај како је написано“.