Јана Шошић, 12/б
Матурска екскурзија- Братислава, Праг, Дрезден, Чешки Крумлов, Чешке Буђејовице и Беч
Франц Кафка, великан светске књижевности и понос Чешке коју су ученици 12. разреда Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти посетили, говорио је да „не воли бити лако дефинисан”. Тежио је мистериозности бића и емоција скривених у њему, и тако у себи пресликао карактеристике свог града – Прага. Кључна дестинација овогодишњих матурских путешествија била је чешка велелепна престоница, кроз коју тутње шапати вечних прича, поетичне а језиве историје, и звук блиставе реке, Влтаве. Откуцавају часовници, и звоне звона цркава и катедрала, док дух средњег века оплемењује манеризам мештана и тако посетиоце враћа у период челичних витезова, алхемичара и чаробњаштва. Праг, немогућ за веродостојно описати, сакрио је све квалитете у свом бујном срцу, те се оно мора осетити свим чулима.
Матуранти Српске гимназије „Никола Тесла” из Будимпеште кренули су пут Прага врелог 28. августа, и само пар сати по поласку посетили главни град Словачке, бајковиту Братиславу, мајушну и спокојну. Прошетавши калдрмом и овлаш научивши историју града, попевши се на видиковац братиславског дворца, успешно смо доживели град на адекватан начин и остатак слободног времена провели уживајући у обиласцима сувенирница и кафетерија.
У вечерњим часовима истог дана угостио нас је тада сиви, покисли Праг. Већ касније током вечери обишли смо поједине прашке округе и упознали град неформално.
Дана 29. августа пружили смо руку Прагу поново, овог пута врли смерно и с поштовањем; Трг Републике, Национални музеј, један од најстаријих биоскопа у Европи, дом Франца Кафке и Астрономски часовник громко узвикнуше: „Добродошли!”.
Тог дана нисмо презали од дегустација чувених специјалитета, свињске коленице и ребара, уз староградску музику. Потпун доживљај ондашње културе и начина живота није изостао, и видно је обојио наш боравак у Прагу.
Тако заљубљени у Праг, већ 30. августа смо га напустили, тежећи ка новим знањима о новој култури, сада Немачкој. Ни лепотом осликан Дрезден, центар Саксоније, није нас разочарао, већ дословно хипнотисао причама о интригантним владарима и црквама, католичким и протестантским. Легенда говори да срце заводљивог владара Алберта још увек каткад покуца; Албертово или не, снажно срце куца у језгру Дрездена, нестварно лепог и украшеног сјајном архитектуром. Посетили смо Фрауенкирхе, највећи историјски мурал, краљевску палату, и поједини по сопственом нахођењу били су у Зеленој соби, највреднијој просторији на свету. Град који упоређују са фениксом дословно дигнутим из пепела, данас пламти снагом дуге историје и њеном вредности.
Вративши се у Праг, наставили смо обиласке у маниру претходног дана, посетивши још једну катедралу у склопу прашког замка, катедралу Светог Вида, изграђену у готичком стилу, врло сличну пештанској цркви Светог Матије. Уследила је и краткотрајна шетња Карловим мостом на Влтави, старим градом, крај музеја Франца Кафке и кроз најужу улицу на свету, регулисану семафорима за пешаке. Нерадо смо се опраштали од божанственог Прага, користећи последње моменте да још једном заједнички узвикнемо „Живели!”, увек помишљајући на важност заједничких момената, јер матурска година приредиће нам још мноштво растанака. Овај, био је први у низу, и без суза; са широким осмесима 1. септембра крећемо пут Чешког Крумлова, те и Чешких Буђејовица где проводимо једну ноћ.
Чешки Крумлов месташце је мрачне историје, прича о вампирима, вештицама и медведима који настањују околне шуме те и представљају обележје места. Ипак бајковит, Чешки Крумлов је шарен, тих и уређен мали времеплов на обали Влтаве. Красе га продавнице домаћих производа, од прехрамбених до козметичких. Мештани су остали верни паранормалних прича које датирају из средњег века, те туристе привлаче и елементима попут статуа вампира, њиховим именима уклесаним на калдрми, црвеним клупама (симболишући крв). Пак, најупечатљивија је шареноликост града и ушушканост гостионица у којима смо проводили слободно време.
У оближњим Чешким Буђејовицама провели смо ноћ, и јутро 2. септембра, последњег дана екскурзије. Кренувши ка Будимпешти, посетили смо последње место у Чешкој, пивару Будвар, кулминацију пута. Упознали смо се са производњом једног од најбољих светских пива, испитујући хемијске процесе и ефикасност тих процеса. Обишли смо и фабрику, направили комичне фотографије и понели покоји сувенир са собом.
Последње стајалиште био је нашим срцима најближи Беч, који смо већином већ посећивали, али му се изнова радовали. Двосатни боравак у Бечу био је индивидуалан, посвећен Пратер забавном парку, Моцарт куглама и палати Шембрун. Овим је закључено непоновљиво искуство, почетак једног краја, беспрекорно, немерљиво вредно сећање на младост и пријатељство, којег ћемо тек постати сасвим свесни.
Comments