Обележен 15. март у СОЦ „Никола Тесла” у Будимпешти

У организацији Актива мађарског језика и књижевности Српске гимназије „Никола Тесла” обележен је мађарски национални празник који нас подсећа на револуционарне догађаје који су се збили 15. марта 1848. године. Поводом тога наши гимназијалци, предвођени својим разредним старешинама и професорима мађарског језика и књижевности, 13. марта су посетили места која се везују за револуционарна дешавања давних пролећних дана од пре 176 година.

Ученици 11/а разреда посетили су чувену кафану „Пилвакс” где их је дочекала професорка Ката Мађар, док су ђаци 11/б и 11/ц разреда пошли у Табан код чувене гостионице „Код златног јелена” где их је поздравила професорка Ксенија Сушић Марков. Десетаке су испред Националног музеја професорке Јована Вечић и Зорица Панчић подсетиле на историјске догађаје који су се догодили оног кишовитог мартовског дана 1848. Ђаци 12/б одељења окупили су се у Будимској тврђави где их је чекала професорка Андреа Шупут. Ученици 12/а разред су пак посетили споменик мађарског генерала Јозефа Бема, пољског порекла, на Тргу Бема. Ученици 9. разреда тога дана су се дивили здању велелепног мађарског Парламента.

На свим поменутим локацијама ученици су прочитали унапред састављен текст под насловом „Пролеће народа – револуција 1848. године” који их је упознао или подсетио на важна дешавања која ће бити од пресудног значаја за будућност тадашње Хабзбуршке монархије. Том приликом прочитано је свих дванаест тачака „Шта жели мађарска нација” као део Петефијеве буднице „Национална песма”.

Ученици 11/б и 11/ц разреда на челу са својим разредницима Јулијом Младеновић и Драгомиром Дујмовом упутили су се у Табан где их је поздравила професорка Ксенија Сушић Марков која говорила о значају понтонског моста који је повезивао Пешту и Будима, преко којег су револуционери прешли у Будимску тврђаву где је чамио у тамници Михаљ Танчич. Професорка је споменула и занимљивости које се везују за гостионицу „Код златног јелена” и 15. марта 1848. године. Потом се окупљенима обратио професор Дујмов који је изнео бројне интересантне, мање познате чињенце које су обележиле револуционарна дешавања у Пешти и Будиму. Он је истакао и догађаје који су били повезани са Србима, а посебно је нагласио скупштину која је одржана у здању старог Текелијанума споменувши и прихватање 17 тачака, симпатије Срба и Мађара на самом почетку револуције. Није изоставио ни повезност српске и мађарске интелигенције, симбиотзу мађарске и српске културе, али је у свом обраћању указао и на касније трагичне догађаје на тлу Војводине.

Потом су ученице 11/ц разреда Дуња Илић, Ања Танасковић и Јована Бандулаја лепо прочитале песму Шандора Петефија „Песницима XIX столећа” у преводу Јована Јовановића Змаја. Урош Тишма, ученик 11/б разреда, је веома изражајно прочитао Петефијеву песму „Слобода света”, превод Вељка Петровића.

На крају је Таша Бабић, ученица 11/ц разреда прочитала одломак из књиге Драгомира Дујмова „Будимпештом српски знамен”: „Као одговор на револуционарна дешавања у Пешти 15. марта 1848. године, у Текелијануму је између 17. и 19. марта 1848. одржан скуп Срба, на коме је уводно слово одржао Теодор Павловић, уредник »Српског народног листа«, и секретар Матице српске. Скупштину Срба у Текелијануму поздравила је депутација мађарске омладине на челу са бароном Албертом Њаријем који је »у највећем одушевљењу говорио о једнакости и братимству и о великој Хунији, о патриотизму, о свему, и још мало више „Живио” и „Éljen” орио се по дворани« – забележио је у свом животопису адвокат Јован Суботић, потпредседник поменуте скупштине, потоњи председник Матице српске. Остало је записано да су Срби у суботу 18. марта са мађарском заставом на копљу са бојама српске тробојке кренули из Текелијанума пред Национални музеј. »Под том заставом на култном степеништу Музеја, говор је одржао Јаков Игњатовић, а за њим и Никола Крстић, тада већ студент треће године и текелијанац« – открива нам професор Божидар Ковачек.”