Опраштање ученика осмог разреда на Тргу ружа

У будимпештанској Српској основној школи „Никола Тесла” опраштање ученика осмог разреда приређено је 15. јуна у поподненим часовима. Том приликом школски ходник био је украшен свежим цвећем, што је увеличало свечану атмосферу. У 16 часова зачуло се школско звонце, да би одмах потом зидине старог здања наше школе на Тргу ружа запљуснуле мелодије традиционалних пригодних песама „Гаудеамус игитур” и „Збогом школо наша”.

На челу ученика осмог разреда била је разредна старешина, професорка Јелена Мудрић. Седмаци су са својом разредном, професорком Драганом Апати Дошен, увелико допринели томе како би што више улепшали ову истакнуту школску приредбу. Свечаност је приређена на школском дворишту где је тога поподнева замирисала свеже кошена трава.

Декорацију је урадила професорка ликовне културе Анита Шухајда. Слављеници су обишли школске ходнике где су провели дане детињства.

Свечани програм почео је са поздравом водитеља програма Марка Недељковића и Богларке Бачо на српском и мађарском језику.

Одмах након поздравних речи седмаци су приказали веома лепо осмишљен хумористички приказ часа историје, а потом и онлајн наставу успешно имитирајући притом ђаке осмог разреда. Програм је са седмацима увежбала професорка Драгана Апати Дошен.

Водитељи програма су недуго потом прочитали опроштајни говор на српском и на мађарском језику. Иза њих уследиле су рецитације у извођењу Сање Вуковић и Зоре Сремчевић.

Свечани говор осмог разреда написале су и прочитале Теодора Почуча на српском и Ченге Ђене на мађарском језику.

Овом приликом из говора Теодоре Почуче овде издвајамо следећи део: „Драги моји, познајемо се још од вртића. Како је то леп период био: безбрижан, пун смеха, радости и игре. Од тог времена градили смо наше пријатељство које ће нам остати за цео живот, јер како је речено у песми: »У свету постоји једно царство и у њему царује другарство«.

Прошло је осам година од како смо сели у клупе. Са учитељицама Љубинком и Моником смо учили писати прва слова, читати, рачунати, али уз то је једнако важно шта су нас училе да помажемо једни другима и да будемо пријатељи. Склапали смо пријатељства која су постајала јача и чвршћа из године у годину. Сви смо правили грешке, неко веће, неко мање, али смо увек успели да извучемо поуку из тих грешака. Један лепши део нашег ђачког живота се завршава, у нади да ће нам и убудуће наше школовање бити изазовно и лепо. Протекли период ћемо памтити по дружењу, љубави, шали, смеху, игри и учењу...”

После дирљивих речи осмаци су предали букет цвећа директорки др Јованки Ластић, Анити Вуковић, заменици директорке која је задужена за основну школу, Жужи Ћосић, Драгани Васић, Љубинки Георгијевић и Моники Дујмов.

Затим су седмаци уз вешту кореографију извели песму коју су сами написали, отпевали и снимили. Слављеници су у поклон добили портрете, цртеже чији су аутори били Алексија Крстић и Виола Нађ, ученице 7. разреда.

На самом крају осмацима и њиховим родитељима обратила се и директорка школе др Јованка Ластић. Она се у свом говору осврнула на све оне године које су означавале стасање ових младих ученика. Навела је и све потешкоће са којима су се суочавали слављеници током осмогодишњег школовања. Споменула је притом и лепе ствари које су пратиле одрастање садашњих осмака. Директорка је посебно похвалила оне најбоље којима је додељена диплома и поклон књига. Тако су Сара Дахан, Милош Јакшић, Мила Поздер и Марта Радовановић добили општу похвалу, док су Теодора Почуча и Немања Недељковић добили диплому за добро учење и примерно владање.