Полагање венаца код Вукове бисте у Табану

Пo устаљеном обичају ученици Српског образовног центра „Никола Тесла” у Будимпешти предвођени својим учитељицама и професорима на рођендан великог српског културног и националног прегалника, полагањем венаца одају почаст Вуку Стефановићу Караџићу, највећем борцу за увођење новог књижевнога језика у Срба.

Ове године српски ученици из Ловре и Будимпеште полагање венаца су обавили 7. новембра, дан после Вуковог службеног дана рођења.

Тиме су одали почаст великом реформатору српске ћирилице, највећем поборнику на пољу увођења народног језика као стандардног српског језика, великом противнику славеносербског језика, и најзначајнијем сакупљачу наше народне умотворине.

Ученике 5. разреда ловранске школе предводила је професорка Јулијана Которчевић, ђаке 4. разреда основне школе из Будимпеште учитељица Катарина Вујаковић, док су представнике гимназијских одељења 9. разреда предводили професори Невена Богићевић и Драгомир Дујмов, шеф Актива српског језика и књижености у нашој гимназији на Тргу ружа. Тог магловитог преподнева сваки разред је посебно пошао у некадашњи српски део брдовитог Будима.

Ловрански ђаци су у знак поштовања положили струк цвећа, док су четвртаци положили венац.

Биста Вука Караџића, рад рано преминулог београдског вајара Небојше Митрића, налази се у Табану, преко пута познате гостионице „Код златног јелена”, бившег стецишта српских интелектуалаца прве половине 19. века. После полагања венаца, што су обавили Наташа Симић и Марко Недељковић, ученици 9. разреда, гимназијалцима се обратио професор Драгомир Дујмов. Он је овом приликом говорио о значају делатности Вука Караџића, о његовој вези са Будимом и Пештом, а такође и о занимљивостима старог Будима којег више, нажалост, нема.

Потом су наши средњошколци посетили још један споменик који се налази у близини Вукове бисте. То је спомен-обележје на месту срушеног српског саборног храма Светог Димитрија Солунског, који је касније славио Силазак светог Духа на апостоле, надомак Елизабетиног моста. Храм је срушен 1949. године због прославе 70. рођендана совјетског генералисимуса Јосифа Висаријинивича Џугашвилија – Стаљина. Наиме, тадашњи мађарски комунистички лидери су сматрали да табанска српска црква квари пејзаж, па су одлучили да је у потпуности сравне са земљом.

Други споменик, који због мањка времена овај пут није био посећен, јесте чувени српски крст подигнут од камена, који је негда красио Трг крста у Табану, том највеселијем боемском делу Будима.