Приредба као поклон за 8. март

Дан 8. март је познат и као Међународни дан жена, препун предивног цвећа, изванредних поклона и пажње за сваку даму. Тако тог поменутог дана  ни наше драге директорке, професорке и ученице нису биле изостављене. 

Тог дивног дана за време шестог часа у школској аули је одржана приредба реализована  од стране дечака десетих и једанаестих разреда. На молбу професора Лазара Которчевића, два наша друга, Урош Тишма и Борис Хузејровић осмислили су програм поводом овог празника. „Осми март је један од лепших празника које данас прослављамо. Он је велика инспирација за нас младе уметнике и интелектуалце, и зато желимо да направимо што бољи и занимљивији програм за наше предивне даме”, изјавио је организатор Урош Тишма, те је позвао своје другове у помоћ да нам тај дан учине незаборавним. 

Припреме су трајале пар дана, како је Урош рекао, и морам да признам да се труд исплатио. У реализацији програма су им помогли професорка Драгана Меселџија, а као техничка подршка: Владо Марковић, Душан Которчевић и Золтан Балог. За музику су били задужени: Реља Малетковић (виолина), Андрија Мартиновић (хармоника), Милош Благојевић (гитара). Извођачи програма су били: Марко Тишма, Борис Хузејровић,  Павле Ђоковић, Тишма Урош, Павле Мацановић, Теодор Шарац, Немања Недељковић и Ђорђе Милинковић.

Пре почетка, на улазу су нас сачекали и поделили колачиће среће, док је Реља свирао виолину. Програм је започет предивним говором који је написао Борис Хузејровић, у којем је истицао лепоту и јединственост сваке девојке уз малу помоћ Достојевског и његових цитата. После говора Марка и Бориса, уследили су Урош и Андрија са песмом „Русе косе цуро имаш”. Они су нас заиста задивили својим певачким и музичким талентом. Након њих наступио је Павле Ђоковић који нам је рецитовао песму од Васка Попе „Очију твојих да није”. Одмах по завршетку рецитације, надовезела се популарна песма „Очи једне жене”, коју су нам отпевали Немања, Теодор, Ђорђе и Урош. Музика, песма и њихови гласови су нас оставили без речи. Време је било да се мало и насмејемо уз кратки скеч „Ромео и Јулија” у изведби Бориса (Јулије) и Уроша (Ромеа). Потом су нас задивили песмом „Девојка са чардаш ногама” од легендарног Ђорђа Балашевића. Рељине виртуозне виолинистичке способности су се савршено уклопиле уз Урошев глас и Милошеву гитару. А тада је настало право чудо. Хор, под диригентском палицом професорке Оливере Мунишић, уз учешће момака изводио је песму „Кад би ове руже мале”. Овај незаборавни пригодни програм завршен је са Павлом Мацановићем и његовим читањем предивних стихова песме „У пролазу”. По завршетку, како би нас још мало насмејали, учесници су поделили папириће са својим инстаграм налозима. Тек толико да спојимо традиционално са модерним.

Наши другари су успешно учинили све да се ми, даме, осећамо посебно на тако посебан дан. Учинили су га незаборавним и хвала им на томе. Верујемо да ћемо се тако осећати свакога дана почев од 9. марта па до наредног 8. марта 2025. Свака част момци и још једно велико ХВАЛА!!!

Ања Танасковић, 11/ц