Песма "Пролећна посланица"

Пролећна посланица

Пролеће. С њим долази спокој.

Љуте вихоре смирује нежност процвале трешње.

Она мирише и мами,

Позива у хлад који прави.

Обећава одмор.

Не одолевам.

Природа, њена лепота...

Све ме вуче.

Земља и ја постајемо једно.

Пролеће.

Процвао је и орах.

Његова снажна, усправна појава плени.

Трешња и орах.

Посматрам их.

Тако слични, тако различити.

Готово савршени.

Заједно, а далеко.

Пролеће.

Дижем главу ка сунцу.

На плавоме бескрају исписана порука.

Мени намењена.

Твоје писмо, небо, леди ми жиле.

Твоја посланица јача је од силе

Која вуче људску вољу.

Боже, дозволи овој напаћеној души да нађе

Једну жељу лепшу. Бољу.

Здравију по цело људско племе.

Боже, подари ми једно семе.

Дозволи ми да посадим нови почетак.

Једну малу биљку, само ти то тражим

Да у очима планете и ја, макар на трен важим

за спаситеља.

Боже, нека је ово моја молитва нежна.

Дозволи да је то моја судбина неизбежна.

И добро знај да је избећи и нећу,

А ти онда оснажи моју стабљику. Па ми дај већу.

Још већу.

Нека ја будем гласник твој свети,

Не дозволи, Боже, да друкчија судба људском роду прети.

Пролеће.

Дар од Бога.

Дан пун мириса.

Трешња зри.

Орах мотри .

Негде процва лаванда.

Хвала Боже на моме рођењу.

Хвала што сам твог пролећа весник.

Господе, наоружа ме речима

И твој ћу највернији војник бити.

Свете, ја сам твој песник.

Сања Чоловић 9/а