Прослављена крсна слава Српског ђачког дома у Будимпешти

По устаљеној традицији Српски ђачки дом „Никола Тесла” у главном граду Мађарске своју крсну славу слави на Дан словенске писмености и на празник равноапостола свете браће Ћирила и Методија који су заслужни за оснивање и ширење писмености међу словенским народима. Захваљујући њиховом раду и труду Словени су међу првим европским народима успели да створе писмену националну књижевност и културу на свом матерњем језику служећи се глагољицом, писмом коју су осмислила браћа родом из Солуна.

У поподневним часовима 24. маја окупили су се професори и ђаци у свечаној сали Српског забавишта, основне школе, гимназије, колегијума и библиотеке „Никола Тесла” како би на достојан начин обележили овај важан празник.

Овај пут чинодејствовали су о. Зоран Живић, школски вероучитељ, о. Зоран Остојић и о. Никола Почуча као и ђакон Стефан Милисавић. Часници оци су се помолили за ученике и просветаре који раде у нашим ђачким домовима како у Улици pожа, тако и у надалеко познатом Текелијануму, а такође и за оне професоре који предају у српској школи на Тргу ружа. Свештеници су потом отпојали тропар у част оснивача словенске писмености Ћирила и Методија: „Јако апостолом јединоправнији и словенских стран учитељије, Кириле и Методије богомудрији, владику всјех молите, всја јазики словенскаја утвердити в православији и јединомислији, уморити мир и спасти души нашја.” („Као апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, Богомудри Кирило и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у Православљу и једномислију, да подари свету мир, и душама нашим велику милост.”)

Одмах потом освећени су лепо припремљени славски колачи и кољиво. Приликом резања и вртења славских колача бројни ученици су скупа са својим васпитачима са нескривеним задовољством учествовали у том светом чину.

Окупљенима се затим обратио о. Зоран Живић. Он је у својој краткој пригодној беседи подсетио присутне на важност рада и делатности Ћирила и Методија и на чување нашег писма и наше културе на овим просторима. Искористивши прилику о. Зоран Остојић је цитирајући речи Светог апостола Павла о важности поштовања часног крста том приликом поклонио нашим средњошколским домовима два крста који ће да чувају наше ученике а који ће им увек служити за утеху у тешким тренуцима ђачког живота.

При крају свечаног обележавања домске славе својим присуством и учешћем улепшале су свечану атмосферу и две даме из престонице наше матичне земље - Србије. Наиме, близнакиње Марина и Марија Гобовић из Београда, које су се определиле за неговање српске етно-музике, у свечаној сали наше школе извеле су прегршт патриотских и народних песама од којих бисмо издвојили предивну песму „Србија”.

Директорка Српског васпитног центра „Никола Тесла” др Јованка Ластић као и њена заменица Јулијана Которчевић, која је задужена за рад српских ђачких домова у Будимпешти, могу бити задовољне са овогодишњом прославом крсне славе наших колегијума.

На завршетку ученици и простветари су се почастили богатом и лепо припремљеном закуском.

Спомен светих учитеља словенског језика

Ћирила Философа и Блаженога Методија

Прва песма

Какве достојне да вам спевам похвалне песме, богословесници!

Дар светлости с висина ми пошаљите,

да достојно успомену вашу успојем.

Израна си младост беспорочну изабрао себи

и владику свога следио,

свети Ћириле блажени.

Стога те свако створење прославља достојно.

Ти источи росу Божијега духа,

примивши је од Бога, свети.

Као гром загрме по разним странама,

сејући реч међу незнабошцима.

Други Илија, као раван, јави се на земљи,

Методије свети,

све јереси сажижући богонадахнутим учењем.

***

Шеста песма

Неисцрпна ризница пресветога духа

јави се, Ћириле,

и просвећен њоме ти поучи

да се на језицима свега света славе оци наши.

Ти се јави као други Аврам

због пресељења, оче Ћириле,

у земљу Ханаонску,

коју просвети речју новога учења, појући:

„Отаца наших Боже, благословен јеси”.

Моравска земља,

имајући великог заступника и потпору код Бога,

тобом просвећена,

научи се да на свом језику прославља:

„Отаца наших Боже, благословен јеси”.

Ти си достојан, оче Методије,

јеванђеоску реч јасно исповедати,

научити народе да на свим језицима прослављају:

„Отаца наших Боже, благословен јеси”.

Непознати средњовековни песник

(превела Ирена Грицкат)