Свечана „Предаја пантљика” матураната Српске гимназије „Никола Тесла”

„Када смо деца ретко размишљамо о будућности. Ова невиност нам даје слободу да уживамо како мало који одрасли може. Дан када почнемо бринути о будућности је дан када остављамо детињство иза себе.” – Патрик Ротфус

Две преплетене врпце, које имају различиту поруку, али јединствени симбол. Пролазницима на улици обележавају матуранте, једанаестацима жељно ишчекиван тренутак када ће и они добити своје пантљике, професорима понос, што су још једну генерацију извели на пут живота, но, шта ли оне значе матурантима? Пантљике повезују једну целу генерацију у велику породицу, пантљике су сећање на средњошколске дане, одвајање од родитеља...

Овогодишња свечаност „Предаје пантљике” матураната Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти већ трећи пут за редом су одржане у Културном центру „МОМ”. У суботу, 29. јануара, увече у 19 часова почела је дугоочекивана свечаност. Својим присуством увеличали су свечаност гости приредбе: др Јованка Ластић, директорка Српског образовног центра „Никола Тесла” са професорима наше васпитно-образовне установе, Александар Лончаревић, министар - саветник у Амбасади Републике Србије у Мађарској и Игор Рус, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској. Публику су поздравили водитељи програма Лена Ембер и Страхиња Зекановић. Након тога је следила предаја пантљика матурантима. Била је то смена прелепих светлуцавих и свиленкастих хаљина од стране девојака, а и момци су се потрудили и били су елегантно обучени као прави одрасли младићи. Били су то веома емотивни тренуци. Док су матуранти преузимали пантљике, у позадини су се смењивале њихове фотографије из детињства. Приликом преузимања пантљике, приметио се сјај и искра у очима једне дивне генерације која је своје школовање започела 2018. године у Српској гимназији „Никола Тесла” у Будимпешти.

Организатор представе једанаестог разреда Наталија Томић је осмислила предивну представу која је дала прави одраз наших средњошколских година и доживљаја. Представа је почела са њеном песмом, која је дирнула све нас. Након тога су следили забавни скечеви у којима су учествовали ђаци једанаестих разреда. Водитељ сцене је био Димитрије Дракулић. Свакидашњицу у школи су приказали сценом са једног часа, где је професорку глумила Дуња Јошић, а ђаци су били Милица Илић, Анастасија Буквић, Јана Радулашки, Софија Грговски, Софија Живуловић, Јасна Живојновић,Алекса Тршић и Филип Алексић. Исто тако и домски живот је оживео на бини у ликовима Таре Радиновић, Уне Бјелица, Анђеле Шкорић, Давида Васића, Алексе Росића, Дамира Шаботића, Милоша Вујовића и Лазара Тилгера. На веродостојан начин су приказали и онлајн наставу која је све нас насмејала. Свечани говор једанаестих разреда прочитале су Наталија Томић на српском језику и Бранка Ћосић на мађарском језику.

Након тога следили су говори 12. разреда, које смо слушали са очима пуних суза.

„Сада, када је време да нам се путеви раздвоје, желим да запамтите следеће. Никада немојте да рушите мостове које смо заједно градили. На ком год крају света били, какви год људи постали, никада немојте да заборавите да смо једном били једно. А били смо највећи. (...) Који год пут да одаберете, никада немојте да заборавите онај који води до Трга ружа, јер сте овде пронашли себе.” – рекла је поред осталог Милена Прчић, ученица 12.а разреда.

Присутнима се обратила и др Јованка Ластић директорка Српског забавишта, основне школе, гимназије, колегијума и библиотеке „Никола Тесла”. Директорка је нагласила да прошле године на велику жалост због пандемије ова манифестација је изостала. Након дугог карантина и онлајн наставе, опет смо се састали, и то не само у школским клупама, већ и у балским хаљинама и оделима. У складу са традицијом директорка је изговорила чувену реченицу: „Ко преживи »Николу Теслу« више ништа лоше му се не може десити.”

Стигли смо и до главне тачке вечери. Матуранти су са правом елеганцијом извели прелепе валцере. Био је то тренутак који су чекали од почетка године, и надали се у томе да ће имати прилику да покажу и своје плесове. И модерни плесови су добили заслужено место на репертоару, који су подигли атмосферу у препуном културном центру. Публика је уживала у сензационално изведеним кореографијама.

На крају свечаности, а већ по устаљеној традицији, матуранти су позвали своје родитеље на заједнички валцер. У редовима публике и на бини примећивала су се лица са осмесима и очи пуне суза. Поносни родитељи су дирнуто посматрали своју децу која су одрасла.

А сада, нама матурантима, преостаје само да успешно положимо матуру и да храбро и самостално закорачимо у свет одраслих како би остварили своје снове...

Рекла бих за крај:

„Да останемо ово што смо. Сутра. И увијек. Дјеца. Не велики, не одрасли. Да се не завлачимо свако у своју љуску, да једно другом не допустимо да будемо оно што нисмо, да не гледамо вучјим очима и да се увијек препознамо када се сретнемо.” – Меша Селимовић.