Теслини ђаци путевима светлости

Малој мени велики људи говорили су о животу као о мапи коју несвесно обилазимо; путујући кроз искуства, изненађења, апсурде, емоције, људи пропутују своју животну руту стицајући енормна умна богатства.

Сем ове фиктивне, велики људи спомињали су и мапу на којој се свесно и физички налазимо. Мапу, на којој је спектакуларна хрпа кутака које морамо проћи и одиста осетити. Што више путева овоземаљске мапе пређемо, то ће наша животна мапа бити испуњенија непроцењивим сазнањима; читава је сврха живота живети, а не животарити.

Младост је наш највећи континент, тако зелен прекривен бесконачним пољанама пастелних пупољака што се само ка сунцу окрећу. С тим на уму, средњошколци Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти одлучили су да га обиђу у потпуности, методом обиласка истинске мапе чија места су опипљива и пуна тајни које наша младост жуди да открије.

Тако смо, с професорком Мирјаном Трагор као главним и неуморним организатором, др Јованком Ластић, директорком и осталим професорима кренули на пут одмах по почетку школске године, 5. септембра 2022.

На путу смо имали предодређене две европске државе, две фасцинантне метрополе које красе ризницу упознатих локација, култура и језика. Холандија и Француска два су поноса Европе ка којима смо се запутили.

Кренувши на пут, жељно смо ишчекивали холандске сунцокретне пољане Ван Гоговом четкицом осликане. Угледали смо их 6. септембра, у околини Амстердама, главног града мистичних и неодољиво забавних дистриката, насмејаних људи, шаренила, канала, уникатне архитектуре, уметности и слободе. Обилазећи сам центар Амстердама, фасцинације су се низале, те су незадовољне реакције тог сунчаног дана биле апсолутно одсутне. Пратили смо туристичког водича дуж улица дистриката, крај музеја и водених канала, те смо се укрцали и на крстарење које нам је донело савршену визију о карактеристичној архитектури чувених холандских архитекти. У поподневним часовима сви одлазимо у Ријкс музеј испуњен непроцењивим уметницким делима свих епоха и из свих праваца уметности, од античких ремек-дела вајарства, преко Ван Гогових и Рембрантових опште познатих слика, до златних есцајга с европских дворова и осталих ексцентричних и јединствених вредности светске баштине.

Растанак од Амстердама, тако срећног и испуњеног животом и младошћу, није нам се допао, но није нас ни потпуно обесхрабрио. Знали смо шта нас већ следећег дана чека, и тако ентузијастично кренули пут Париза, најромантизованијег града света.

У Париз смо стигли већ 7. септембра у раним јутарњим часовима, и након мало сна убрзо кренули у панорамско разгледање града. Знали смо да ћемо остати одушевљени и обузети масивном лепотом паришких булевара, мостова, катедрала; у њима се крије историјско богатство нама непојмљиво. Било је изузетно нестварно корачати крај Тријумфалне капије и јурцати кроз улицу Шанзелизе, неспретно се споразумевати с Французима и видети Ајфелов торањ како извире из даљине. Ни реци Сени нисмо остали дужни, те смо крстарили и њом, тако видевши центар Париза и све знаменитости које смо сутрадан детаљно истражили.

Други дан боравка у Паризу чинио се нестварним; времеплов у који вас убацују Базилика Пресветог Срца Исусовог и музеј Лувр води право до златне сржи светске историје, културе и људског развића, спиритуалног, умног и креативног. Љубитељи уметности, добре теорије завере и потраге за истином која се крије међу мистеријама прошлости, уживали су истражујући капеле базилике и ходнике Лувра. Заинтересовано упијајући историјске информације које смо добијали, овај пут пропраћене опипљивим и видљивим примерима, вратили смо се вековима уназад, понекад желећи да смо стварању и стицању свести о културној и интелектуално обдареној људској врсти и сами присуствовали, у тој чувеној доби ренесансе.

Након напорног дана, отишли смо на заједничку вечеру, у Латинску четврт, где су се утисци беспрекорно наслагали и чекали следећи дан за још гомилу нових. Како се последњи дан приближавао, срећно смо се присећали свега што смо прошли за тако кратко време; слике успутних станица само су пролетале, и све више смо желели да никада не исчезну. Надамо се да ћемо у будућности барем још једном доживети магију Нотр Дама, овог пута реновираног, Сорбоне, Пантеона, Мулен ружа…

Последњи дан је освануо, и иако уморни, у преподневним часовима стижемо испред Ајфеловог торња, симбола и прве асоцијације на Париз. Челична дама, како торањ називају, сваки пут је била невероватно лепа и вредна дивљења, но данас смо јој најближи. Део групе чак се и попео на торањ, одакле се пружа сјајан поглед на Марсово поље и остатак града светлости. Они који су ову атракцију заобишли већином су своје време потрошили истражујући још једну страну Париза - изузетан удео у свету моде. Париз је обдарио свет многобројним модним генијима и тако променио правац модне индустрије. Мање заинтересовани за велике модне куће и њихове музеје посећивали су аутентичне паришке кафее, сувенирнице, испробавали специјалитете попут шареноликих макаронса и багета и користили последње тренутке за фотографисање знаменитости.

Ернест Хемингвеј говорио је да на свету постоје само два места где можемо бити срећни, у свом дому, и у Паризу. Мислим да бисмо се са тим сложили, без премца. Будимпешту, у коју с пута стижемо 10. септембра, сматрамо за свој дом, па среће неће мањкати, иако бисмо на повратак у Париз брзо пристали.

Малој мени велики људи говорили су о животу као о мапи коју несвесно обилазимо; а ми, који смо доживели сјај Амстердама и Париза, врло свесно знамо да ови градови на животној мапи заузимају не само велико, већ и посебно место обгрљено сентиментом и љубављу.