Упознајмо живот Срба у Барањи

Ђаци 4. и 5. разреда Српске основне школе „Никола Тесла” у Будимпешти између 18. и 22. новембра боравили су у Барањи где су обишли места настањена Србима.

Ученици 4. и 5. разреда наше школе на народносну екскурзију под називом „Упознајмо живот Срба у Барањи” кренули су из Будимпеште у 8:30 пут Харкања, где нам је био обезбеђен смештај. На нашем путовању ка Харкању, прво смо посетили град Вилањ и месну српску православну цркву. Овај храм је један од најстаријих православних црквања у овом делу Барање, саграђен је 1773. године. Храмовна слава је Велика Госпојина. Некада је у Вилању живело преко 270 Срба, сада их је тек четрнаест. Овај барањски град далеко је познат по виноградарству и по врхунским винима. Следећа наша станица било је прелепо равничарско насеље Мађарбоја. Почетком 19. века у овом месту је саграђена црква брвнара, а 1814. године подигнута је садашња црква, посвећена Светом апостолу Луки. Поред цркве постојала је и српска школа која ће ускоро на иницијативу седморо Срба који данас живе у овом насељу постати канцеларија локалне Српске народносне самоуправе.

Доласком у Харкањ, ученике и учитељице чекао је ручак. После заузимања смештаја по собама уследио је одмор. Тога дана у склопу радионице биле су на програму народне песме и игре, као и заниљмиви квиз народне умотворине где су ученици усавршавали свој матерњи језик.

Следећег дан почео је доручком након кога је одржан час народописа. Имали смо прилику да запишемо најзначајније моменте претходног дана. Слободно време провели смо игром на градском игралишту. После ручка кренули смо у Мохач. Прва станица била је Национални музеј посвећен Мохачкој битци која се одиграла 29. августа 1526. године. Под командом мађарског краља Лајоша II 25.000-30.000 мађарских војника супротставило се три пута бројнијој турској војсци коју је предводио Сулејман Величанствени. За веома кратко време, процењује се за два сата, Турци су победили мађарску војску. У Мохачкој битци страдало је преко 20.000 мађарских војника. Наша следећа станица била је воденица на потоку Челе. Дочекао нас је љубазни газда воденице који је такође као и већина нас српског порекла. У давна времена дуж потока Челе, дугачког 18 километара, налазиле су се 24 овакве или сличне воденице. Данас, поред ове коју смо посетили само су још две воденице у употреби. Оно што ову воденицу чини јединственом у свету јесте млин за млевење житарица на људски погон, који су сва деца могла покренути сопственом снагом. Воденица на потоку Челе некада је имала три, а данас због недостатка воде из потока свега један точак. На крају нашег упознавања Мохача свратили смо у Српску православну цркву посвећену Силаску Светог Духа. На жалост, српска заједница у Мохачу данас броји мање од 10 Срба. Црква је саграђена у првој половини 18. века и у њој се чувају вредне иконе из овог дела Барање.

У среду после доручка кренули смо по лепом сунчаном дану да истражујемо живот Срба у насељу Шиклош. Прво смо обишли чувену Шиклошку тврђаву. Тамо смо путем препуно историјских доказа могли да сазнамо како су живели Мађари, Срби и остали народи овог дела Барање у доба даље и ближе историје. После прелепих утисака које смо понели обилазећи Шиклошку тврђаву посетили смо Српску православну цркву Светог Димитрија. Почетком 19. века црква је страдала и била веома оштећена, а у последњих пар година захваљујући рестаурацији храм је попримио садашњи изглед са прелепим иконостасом. На брду Ђунтир надомак Шиклоша у 16. веку сахрањен је Свети Стефан Штиљановић. Његове мошти касније су пренете у манастир Шишатовац у Србију, а место изнад Шиклоша и даље служи као ходочасно место верујућег народа овог дела Барање.

После повратка у Харкањ, уследила је вечера, затим час народописа, народна песма и игра.

Четвртак смо провели у обиласку Печуја, главног града Барањске жупаније. Први нам је отворио врата прота Милан Ерић показавши нам цркву Светих Андроника и Јуније, саграђену 2015. године. Поред храма налази се и непроценљива збирка икона, црквених утвари и писаних књига старих неколико векова. Наш обилазак наставили смо пријатном шетњом пут средњовековне катедрале. Погледали смо и рисмске ископине. Катедралу још називају и Базиликом Светог Петра и Павла. На самом тргу видели смо и џамију из 16. века као доказ живота Турака у Печују. После ручка обишли смо најпознатију фабрику керамике и порцелана. Жолнаји керамика је позната не само у Мађарској него у целом свету. Обишли смо и галерију роза порцелана и уживали гледајући репрезентативне примерке. Два сата смо провели у интерактивном музеју науке и у планетаријуму. Такође смо видели фонтану и маузолеј којег чува 42 керамичка лава врхунске израде и дизајна.

После повратка у Харкањ и вечере, приређен је час народописа, народна песма и игра, а такође и квиз са темом: народне умотворине. На самом крају Народносне екскурзије која је имала за циљ да сазнамо, откријемо и научимо више о животу Срба у Барањи, посетили смо православну цркву у Дунасечују а такође и манастир Грабовац. Манастир Грабовац је један од два српска православна манастира у Мађарској. Манастир Грабовац је некада био верско и културно средиште Срба у Панонији, а данас је једно од главних места окупљања српске заједнице у Мађрској.

Народносна екскурзија је остварена захваљујући финансијској помоћи Фондације „Габор Бетлен”.