Уручење ђачких стипендија за ученике народносних средњих школа

Државни секретар Миклош Шолтес уручио је престижну ђачку стипендију и ученицама Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти. Срећне добитнице биле су Катарина Верикиос, Теодора Голић, Ема Сокола, Исидора Јовановић и Каролина Бахуш.

У среду, 17. априла, у згради Словачког забавишта, основне школе, гимназије и ђачког дома у Будимпешти додељене су ђачке стипендије за ученике народносних средњих школа. Уручење је обавио Миклош Шолтес, државни секретар при Кабинету премијера Мађарске за везе са верским заједницама и народности а такође и Рихард Тирчи, шеф Главног одељења при Кабинету премијера Мађарске.

Својим присуством увеличале су поменуту свечаност Аница Пандуровић, в. д. директора Српског образовног центра „Никола Тесла” у Будимпешти, Ана Гојтан, директорка Хрватског вртића, основне школе, гимназије и ђачког дома у мађарској престоници, и др Јулија Сабоова Марлокова, директорка Словачког забавишта, основне школе, гимназије и ђачког дома у Будимпешти.

Миклош Шолтес је тог преподнева уручио престижну ђачку стипендију и ученицама Српске гимназије са Трга руже. Срећне добитнице биле су Катарина Верикиос, Теодора Голић, Ема Сокола, Исидора Јовановић и Каролина Бахуш.

Државни секретар је у свом говору нагласио да је веома важно да народности у Мађарској међусобно сарађују, да се појача њихово заједништво, и да живе у миру. Он је истовремено истакао да је мисија народносних ученика да јачају и да наставе међусобну сарадњу припадника националних мањина. Миклош Шолтес је поручио ученицима да је поред учења веома важна и приврженост према својој народности.

О сусрету са државним секретаром и о свечаној додели ђачке стипендије Катарина Верикиос, ученица 11/а разреда, рекла је следеће: „Мени је било јако лепо. Прошле године смо ишли да гледамо уручење стипендије за наше школске другове, а сада је мени додељена иста та стипендија. Прво је господин државни секретар, Миклош Шолтес честитао свима награђенима. После је говорио о томе како су постигнути ти изузетни успеси и да је поносан на све нас. Затим је причао о томе, иако су били ратови на тлу бивше Југославије, требало би ипак сви ми да останемо браћа и да се држимо заједно. Требало би сви да живимо заједно, управо онако како смо живели и хиљаду година уназад. После тога нам је доделио ученичке стипендије.”

Д. Д.